Od lokalne inicijative do nacionalnog brenda

Rukometni klub Trebjesa Bemax iz Nikšića specijalizovan je za sportske aktivnosti i ima dugu tradiciju u obavljanju ove delatnosti. Klub je prisutan na tržištu već 12 godina, od osnivanja 13. jula 2013. godine. Tokom svih ovih godina, njihov fokus je bio na razvijanju profesionalnog, etičkog i inkluzivnog okruženja, koje omogućava njihovim članovima da se ističu, bilo da se bave sportom ili drugim vrstama aktivnosti koje nude.

Za Biznis.rs razgovarali smo Milošem Perovićem, osnivačem i predsednikom kluba, kao i dugogodišnjim trenerom koji nas je uputio u strategije poslovanja, kako su se izborili sa kriznim momentima u toku pandemije, kao i o značaju kluba za lokalnu zajenicu.

„Konstantno se prilagođavamo novim izazovima i trendovima, kroz implementaciju novih tehnologija, inovativnih metoda treninga i poslovnih modela. Takođe, naš cilj je da doprinosimo zajednici, pa se kroz različite društvene projekte trudimo da imamo pozitivan uticaj na lokalnu sredinu“, kaže Miloš Perović.

Nakon osnivanja, klub je kroz godine prošao kroz različite faze razvoja, od lokalnog entiteta do prepoznatljivog imena kao jedan od najboljih klubova za rad sa decom.

„Trenutno imamo stabilnu poziciju i prepoznatljiv smo brend, zahvaljujući kvalitetnoj ponudi koja zadovoljava specifične potrebe naših članova, profesionalizmu u upravljanju i radu sa stručnim timovima, angažovanju zajednice kroz društvene i ekološke inicijative“, objašnjava Perović.

Prema njegovim rečima iako su prvenstveno usmereni na sportske aktivnosti, ostali su lideri u edukaciji i promovisanju važnosti sportskih vrednosti, fizičkog zdravlja i kulturnih vrednosti.

„Naši članovi dolaze iz različitih krajeva grada, ali ih sve spaja zajednička strast prema sportu. Trenutno imamo više od 120 članova, među kojima su poluprofesionalni sportisti, koji se takmiče na najvišim nivoima u svojim disciplinama, amaterski entuzijasti, koji se bave sportom, i koji su zainteresovani za lični razvoj, mladi talenti koji su dio našeg sistema omladinskog razvoja i prolaze kroz edukaciju i treniranje koje im omogućava napredak u njihovim disciplinama, zajednica i porodice koje su uključene u naš rad kroz različite društvene aktivnosti, volonterske akcije ili kao posjetioci događaja“, ističe Perović.

Članstvo je otvoreno za sve uzraste i nivoe sposobnosti, a programi su dizajnirani tako da zadovolje potrebe kako početnika, tako i iskusnih profesionalaca. Zanimalo nas je kako dolaze do novih članova.

„Kao klub koji se stalno razvija, ulažemo u različite strategije za privlačenje novih članova. Na prvom mestu su društvene mreže i digitalni marketing. Kroz aktivnu prisutnost na društvenim mrežama (Facebook, Instagram, YouTube) i kreiranje zanimljivih i edukativnih sadržaja, dolazimo do novih potencijalnih članova.

Na drugom mestu su lokalne promotivne aktivnosti. Organizujemo otvorene dane, besplatne probne treninge, seminare i druge aktivnosti, kako bismo omogućili ljudima da nas upoznaju pre nego što postanu članovi. Ove aktivnosti često privuku ljude koji žele da postanu dio kluba, ali nisu sigurni da li je to pravo okruženje za njih.

Na trećem mestu su preporuke članova. Naš klub se ponosi time što imamo visok nivo zadovoljnih članova, što dovodi do toga da dođu mnogi novi članovi po preporuci. Ovaj oblik usmene preporuke je veoma efikasan i pruža nam visok stepen povjerenja.

Na četvrtom mestu su partnerstva sa školama i organizacijama.

Pored toga, imamo saradnju sa obrazovnim institucijama, organizacijama i školama sporta, kroz koje dolazimo do novih članova. Ova partnerstva omogućavaju studentima, omladinskim grupama, ali i zaposlenima da se uključe u naše aktivnosti, bilo kroz popuste, specijalne ponude ili zajedničke projekte.

Na petom mestu su organizacije događaja i takmičenja. Kroz tri međunarodna turnira privlačimo publiku, koja često postane dio naše zajednice kao aktivni članovi ili kao gledaoci“, objašnjava Perović.

Evaluacija poslovanja preduzeća, odnosno kluba Trebjesa Bemax, od 2021. godine naovamo, obuhvata različite aspekte, naročito u kontekstu globalnih izazova kao što je bila pandemija i drugih spoljnih faktora koji su uticali na tržište.

Perović se prvo osvrnuo na adaptaciju za vreme pandemije, jer su posledice ove situacije osetile sve sfere društva, pa tako i sportski klubovi.

„S obzirom na to da je organizacija sportskih događaja bila ograničena ili potpuno obustavljena, prihod od prodaje ulaznica i sponzora je bio značajno smanjen. Mnogi klubovi morali su da se okrenu digitalnim platformama i da nastave sa angažovanjem publike putem online sadržaja i virtuelnih događanja“, ističe.

Uvođenje testiranja, vakcinacije i socijalne distance u početnim fazama oporavka bilo je ključno za nastavak aktivnosti.

Održavanje finansijske stabilnosti bio je jedan od ključnih faktora. Klubovi su morali da prilagode svoje budžete i pronađu načine za smanjenje troškova, dok su istovremeno tražili nove izvore prihoda.

„U kriznim vremenima, komunikacija sa sponzorima i partnerima postala je ključna. Klubovi su često revidirali svoje ugovore sa sponzorima, stvarajući prilagodljive pakete koji su mogli da se usklade sa trenutnim okolnostima, kao i sa novim marketinškim pristupima“, otkriva I dodaje da je fokus bio na organizaciju donacija,humanitarne akcije ili besplatne programe za zajednicu, što je pomoglo u održavanju pozitivnog imidža i angažovanja članova.

Nakon najkritičnijih faza pandemije, 2022. i 2023. godina su bile faze povratka stabilnosti I rasta.

„Klubovi su počeli da se vraćaju u punom kapacitetu, sa više gledalaca na stadionima, većim prihodima od ulaznica i sponzorstava. Ovaj oporavak je omogućio povratak u normalno takmičenje i organizaciju događaja“, ističe.

Takođe, mnogi klubovi su unapredili svoje prodajne kanale i lansirali nove proizvode i usluge (poput online članstva ili specijalnih fan paketa).

„Neki klubovi su uvideli prilike za dugoročne promene, kao što su implementacija novih tehnologija u treninge, digitalizacija svih poslovnih procesa, i usmeravanje na diversifikaciju prihoda (osim sportskih aktivnosti, uključeni su i eventi, seminari, i edukacije)“, konstatuje Perović.

Prema njegovim rečima poslovanje kluba od 2021. naovamo može se oceniti kao uspešno. Ključno je bilo državanje finansijske stabilnosti kroz diversifikaciju izvora prihoda. Fleksibilnost u poslovnim procesima i brzo prilagođavanje novim okolnostima. Povećanje angažmana s fanovima kroz digitalne kanale i inovacije u marketingu. Usmeravanje na dugoročni oporavak i rast, s naglaskom na održivost i tehnologiju.

„Opšti zaključak je da su klubovi, koji su uspeli da se adaptiraju na promene, u velikoj meri prevazišli izazove pandemije i sada su u fazi stabilnog rasta, sa jasno postavljenim ciljevima za budućnost“, otkriva.

Razvoj kluba, bilo da se radi o sportskom, kulturnom ili nekom drugom organizacionom tipu, zavisi od strateških ciljeva koji se postavljaju na srednjoročnom i dugoročnom planu. Srednjoročni ciljevi u rasponu od tri do pet godina uključuju učvršćivanje pozicije.

„Klub treba da postigne stabilnost na svom tržištu ili u svojoj oblasti djelovanja. Ovo može uključivati pozicioniranje u višem rangu takmičenja, širenje baze članova ili jačanje saradnje sa partnerima. Takođe, da bi klub mogao da raste i razvija se, od ključne je važnosti investiranje u infrastrukturne kapacitete – od sportskih objekata do digitalne prisutnosti i administrativnih resursa (klub ima projekat za izgradnju sportske dvorane kao i neophodni plac za sportski kompleks )“, ističe.

Perović kaže da klub godinama radi da izgradi prepoznatljiv brend, kako bi privukao više gledalaca, sponzora i medijske pažnje.

„Razvijanje održivog finansijskog modela, uključuje diversifikaciju izvora prihoda (sponzori, donacije, prodaja proizvoda, ulaznice, itd.)“, kaže.

U dugoročnim ciljevima, u narednih pet do deset godina fokus kluba će biti da postane konkurentan na najvišim nivoima takmičenja, bilo na nacionalnom ili međunarodnom nivou.

„Izgradnja omladinske škole, razvoj mladih sportista ili talentovanih članova, te njihovo uključivanje u prvi tim ili u glavnu aktivnost kluba. Ako se klub već stabilizuje na domaćem tržištu, sledeći korak je širenje na međunarodne nivoe, kroz nastupe na globalnim takmičenjima, povećanje broja stranih sponzora ili ulazak na nova tržišta (takmičenja pod okriljem EHF-a).

Klub, smatra Perović, treba da bude lider u implementaciji novih tehnologija, kako u pogledu treninga, tako i u vezi sa angažovanjem fanova i marketinškim pristupima. Ističe i važnost fokusa na privlačenje i zadržavanje talentovanih ljudi, bilo da se radi o sportistima, trenerima ili administrativnom osoblju. Ne treba zanemariti ni primenu tehnoloških inovacija.

„Implementacija naprednih tehnologija u trenažnim procesima, analizi performansi, kao i angažovanju fanova putem aplikacija, društvenih mreža i digitalnih sadržaja. Razvijanje održivih poslovnih modela, sa fokusom na ekološke i društvene odgovornosti kluba“, ističe.

„Najponosniji sam na sve titule prvaka Crne Gore koje smo osvojili, na svu djecu koja su napravila zavidne karijere , kao I broj djece koji nastupa za reprezentaciju„“

U budućnosti bi radio na poboljšanju infrastkture za bavljenje sportom, ulagao u akademije sporta i postavio kvalitetan sistem rada od vrtića do fakulteta.