Plan hrvatskog budžeta prvi put u evrima

Budući da početkom 2023. godine Hrvatska ulazi u evrozonu, budžetski planovi vlade prvi put su predstavljeni u evrima.

Oni su bili i jedina tema poslednje sednice Vlade Hrvatske, a kako je istakao premijer Andrej Plenković, “ovo će biti budžet za ublažavanje posledica krize”, ali i budžet koji ima za cilj očuvanje privrednog rasta i razvoja.

Naglašavajući kontekst krize, premijer je rekao kako to danas pre svega podrazumeva posledice ruske agresije na Ukrajinu i njenog uticaja na cene energenata i hrane, inflaciju i poremećaje u lancima snabdevanja”, piše Poslovni.hr.

U znaku usporavanja

Ekonomsko okruženje na kojem se baziraju i fiskalni planovi u znaku je globalnog usporavanja koje utiče i na ekonomiju Hrvatske. Ukupni prihodi državnog budžeta planirani su na devet odsto više od aktuelnog plana za ovu godinu, a približno toliko (tačnije, 8,8 odsto) veći je u odnosu na ovu godinu i plan ukupnih rashoda.

“Rashodi za 2023. godinu su 26,7 milijardi evra i viši su za 2,1 milijardu evra. Povećanje rashoda u budžetu je pre svega rezultat povećanja rashodnih stavki za zaposlene, kao i rashoda za penzije, socijalne naknade i pomoć” ,rekao je ministar finansija Marko Primorac.

Međutim, u nabrajanju je spomenuo i subvencionisanje stambenih kredita, finansiranje demografskih mera, ulaganja u zdravstvo i obnovu od zemljotresa, energetsku infrastrukturu, kao i pomoć ugroženim građanima.

S druge strane, iduće godine se računa na 24,9 milijardi evra ukupnh prihoda državnog budžeta. Projekcije rasta prihoda odražavaju predviđanja usporavanja rasta BDP-a sa 5,7 odsto, koliko se očekuje u ovoj godini, na 0,7 odsto u idućoj, i to uz usporavanje (prosečne) inflacije s ovogodišnje na 5,7 procenata.

Prognoze za inflaciju u godini prelaska na evro su tek malo više od trenutnih predviđanja inflacije za evrozonu (5,5 odsto).

Najveći doprinosi rastu doći će od rasta investicija i državne potrošnje. Rast lične potrošnje trebalo bi da osetno uspori, a prema projekcijama očekuje se rast po stopi od 0,4 odsto.

U vladi računaju na 13,3 milijarde evra budžetskih prihoda od poreza, odnosno 3,4 odsto više nego ove godine. Pritom se od PDV-a očekuje 9,1 milijardi evra, od trošarina 2,2 milijarde, od poreza na dobit 1,6 milijardi evra.

Uticaj paketa

Na nivou opšte države, fiskalne mere za ublažavanje inflatornih pritisaka već ranije su za 2023. godinu procenjeni na strani prihoda (kroz uticaj na smanjenje prihoda) na 1,68 milijardi kuna, a na rashodnoj strani 2,68 milijardi.

Računajući i ovu i iduću godinu, fiskalni učinak tih mera doseže skoro deset milijardi kuna (pet u ovoj i 4,36 milijardi kuna u idućoj godini).

Prema planskim veličinama prihodne i rashodne strane, na razini državnog budžeta očekuje se deficit od 2,6 odsto BDP-a, dok bi na nivou opšte države zbog očekivanog suficita vanbudžetskih sredstava (+0,3 odsto) manjak bi trebalo da bude oko 2,4 odsto.

Takva kretanja trebalo bi da osiguraju nastavak silazne putanje javnog duga na 67,2, a do 2025. godine i na 63,5 odsto BDP-a. Ukratko, plan je da se u naredne tri godine udeo javnog duga smanjuje godišnje za 2,2 procentna boda.