Plate u Srbiji porasle dva i po puta, ali su i dalje ispod 40 odsto proseka EU

Prosečna bruto zarada u Srbiji porasla je dva i po puta u poslednjih 15 godina, ali to i dalje nije dovoljno da pređe 40 odsto proseka u Evropskoj uniji, pokazuje istraživanje nemačkog Aspen instituta.

Prosečna plata pre oporezivanja i doprinosa u Srbiji je, prema podacima iz oktobra ove godine, na tačno 38 odsto proseka EU, navodi u analizi Branimir Jovanović sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, u kalkulaciji na osnovu nekoliko evropskih statističkih izvora.

Slične proseke dostižu i ostala tržišta Zapadnog Balkana, iako se u svima beleži značajan rast bruto zarada. Bosna i Hercegovina i Crna Gora su na 36 odsto, Severna Makedonija na 33, Albanija na 25. a Kosovo koje je izdvojeno kao posebno tržište na 21 odsto nivoa prosečne bruto zarade u EU.

Jovanović navodi da su se za 15 godina prosečne bruto zarade utrostručile u Albaniji, udvostručile na Kosovu i u Severnoj Makedoniji, a povećale za 75 procenata u Bosni i Hercegovini i 50 procenata u Crnoj Gori.

Kada se pogleda napredak ostvaren u pogledu zaposlenosti, između 2010. i 2023. godine je stopa zaposlenosti porasla za oko 15 procentnih poena u svim ekonomijama. Međutim, razlike ostaju: Albanija, Crna Gora i Srbija su sada blizu proseka EU od oko 65 procenata, dok su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija niže, sa oko 55 procenata.

Aktivnost tržišta rada se takođe poboljšala, mada u manjoj meri i sa većim varijacijama. Albanija, Crna Gora i Srbija sada imaju stope aktivnosti između 72 i 76 procenata, što je blizu proseka EU od 75 procenata i više od oko 60 procenata u 2010. godini. U Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, aktivnost je niža i iznosi između 60 i 65 procenata.

“Tržišta rada na Zapadnom Balkanu su pretrpela duboke promene u poslednje dve decenije. Nezaposlenost je naglo opala, dok su učešće u radnoj snazi i zaposlenost porasli, baš kao i plate. Ipak, veliki izazovi i dalje postoje. Učešće i zaposlenost ostaju mnogo niži među ženama, mladima i manje obrazovanim, dok stope nezaposlenosti ostaju znatno veće za ove grupe”, navodi se u studiji.

Svuda u regionu nezaposlenost među mladima i niskoobrazovanima je otprilike dva do tri puta veća od ukupne stope, a nezaposlenost žena takođe prevazilazi prosek. Razlike u zaposlenosti i aktivnosti ostaju velike. Mladi i niskoobrazovani pojedinci beleže stope od samo jedne trećine do jedne polovine proseka, dok učešće žena takođe znatno zaostaje.

Sa druge strane, kompanije se sve više žale da ne mogu da pronađu radnike. Nedostatak radne snage je u istraživanju Balkanski barometar iz 2024. godine naveden kao poslovna prepreka broj jedan od strane kompanija u regionu, ispred neformalne ekonomije i političke nestabilnosti.

Prilikom detaljnije procene problema nedostatka radne snage, analiza internet stranica sa oglasima za posao u regionu pokazala je da su najoglašavaniji poslovi za prodavce i osoblje u prodavnicama, vozače, distributere, kuvare i čistače.

Ova mesta bi mogla biti popunjena postojećim rezervama radne snage u regionu, neaktivnim ženama, mladima i niskoobrazovanim, ukoliko bi se potražnja u ponuda uskladile i ukoliko bi se poboljšali uslovi rada, uključujući plate. Stoga ovo više ukazuje na neusklađenost u ponudi radne snage, a ne na stvarne nedostatke, konstatuje Jovanović.

Jedan od odgovora na ove nove izazove bio je dovođenje radnika iz inostranstva. Na primer, Srbija je izdala više od 52.000 radnih dozvola u 2022. godini, dok je Crna Gora izdala skoro 30.000, a priliv dolazi uglavnom iz Turske, Bangladeša, Indije, Nepala i drugih zemalja. Ove procese predvodila je poslovna zajednica, sa malo sveobuhvatne strategije ili regulacije. Nije bilo napora za integraciju, a bilo je mnogo izveštaja o zloupotrebama i diskriminaciji.

Na fundamentalnijem nivou, ovi radnici su obično niskokvalifikovani, kao i mnogi nezaposleni u regionu. Shodno tome, oni malo čine da ublaže nedostatak radne snage, koji je koncentrisan u visokokvalifikovanim zanimanjima, navodi se u studiji Aspen instituta.