Rad od kuće prisutan u Sloveniji i nakon pandemije

Nakon što je Covid-19 značajno povećao obim rada od kuće, on se polako smanjuje od kraja epidemije. Bez obzira na to, samo u prvih sedam meseci ove godine broj prijavljenih za rad na daljinu premašio je celu godinu pre korona virusa za 20 puta.

U Sloveniji evidenciju o radu od kuće vodi Inspektorat za rad Republike Slovenije. U pretkorona virusnoj 2019. godini na daljinu je prijavljeno 2.037 radnika, 2021- 217.428, 2022.- 121.981, prošle godine do 11. decembra – 69.101, a ove godine do 24. jula 40.302 radnika, prenosi Seebiz.

Kao što se vidi iz podataka koje je dostavila inspekcija, u januaru svake godine najviše je prijavljenih za rad od kuće. Ovog januara bilo ih je 11.677, a prošlog januara 13.546. To je i dalje mnogo manje nego u januaru 2022. godine, kada je mikronska verzija korona virusa bila u porastu i kada je u ovom obliku radilo 39.304 ljudi.

Više od 5.000 ljudi zvanično je registrovano za rad na daljinu ove godine u februaru (5.846) i maju (5.797). Najmanje ih je u junu radilo od kuće (3.517). Za ovu vrstu poslova od 1. do 24. jula prijavljeno je 3.758 radnika.

Zbog toga postoje različiti brojevi između pojedinih meseci.

„Po broju obaveštenja izdvaja se mesec januar, a to je najverovatnije zbog činjenice da određen broj poslodavaca obično početkom kalendarske godine ažurira stanje u vezi sa organizovanim radom u kući i obaveštava inspektorat o tome. Dakle, u ovaj broj su uključeni radnici koji su radili kod kuće 2023. godine i nastaviće da rade i 2024. godine“, komentarišu dešavanja u inspekciji.

Poslodavac je dužan, u skladu sa Zakonom o radnim odnosima, da sa zaposlenima koji rade na daljinu zaključi ugovor o radu od kuće, bez obzira da li se radi o novom radnom mestu ili ne, i da u njemu utvrdi prava, obaveze i uslove. koje zavise od prirode posla u kućama.

S tim u vezi, novine su obećane u izmeni ovog zakona, ali su propale u verziji koja je konačno potvrđena u Skupštini prošlog novembra.

U početku je bilo predviđeno da se rad od kuće može naručiti aneksom ugovora o radu, a poslodavac bi morao da odgovori i opravda svako eventualno odbijanje.

Na strani poslodavaca prigovorili su na veliku količinu podataka koje bi, prema tadašnjem predlogu, trebalo prijaviti inspekciji kada je planiran rad od kuće, jer bi to predstavljalo administrativno opterećenje za kadrovske službe. Zalagali su se da se saopštavaju samo podaci koji su apsolutno neophodni sa kontrolne tačke gledišta. Takođe su se nadali da će dovršiti aplikaciju za rad na daljinu na način koji je lakši za korisnika u smislu povezivanja sa postojećim bazama podataka, omogućavanja ispravki i dodavanja opcija za automatsko dovršavanje.

U međuvremenu, sindikalci upozoravaju da oni koji rade od kuće često rade u nezdravom radnom okruženju, jer imaju neadekvatne radne površine, stolice, lampe i slično, te da rade bolesni, što dovodi do veštačkog smanjenja izostanaka i opasno povećanje prezentizma.

Ministar rada Luka Mesec je, usvajajući izmene zakona o radnim odnosima, najavio da će zakon uskoro biti ponovo otvoren, a potom bi socijalni partneri trebalo da pokušaju da usaglase sva pitanja koja su ostala nerešena, odnosno rad od kuće. Ovaj plan se čini sve manje verovatnim u drugoj polovini mandata Vlade.

Međutim, poslodavac je već u obavezi da obezbedi bezbednost i zdravlje radnika na radu i na mestima van sedišta poslodavca, a za šta se saglasi sa radnikom.

„A domaća radna sredina mora da ispunjava uslove za bezbedan i zdrav rad na isti način kao da se isti posao obavlja kod poslodavca. To se odnosi i na javni i na privatni sektor, odnosno svuda gde se primenjuje zakonodavstvo u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu“, rečeno je pre izvesnog vremena u inspektoratu za STA. „U tom cilju, on mora da proceni rizike koji se pojavljuju, da proveri da li su uslovi kod kuće pogodni i da preduzme sve neophodne mere za rad kod kuće“, dodali su.

Inspektori nemaju direktna ovlašćenja da pregledaju privatne prostorije radnika koji rade kod kuće, pa takve inspekcije ne vrše.