RBCG neće obavljati platni promet i primanje depozita

Sudeći po predlogu izmena Zakona o Razvojnoj banci (RBCG), koji su u skupštinsku proceduru predali poslanici Pokreta Evropa sad (PES), Miloš Pižurica i Seid Hadžić, Vlada je odustala od ideje da ta institucija obavlja poslove platnog prometa i prikuplja depozite.

U vreme usvajanja tog zakona, mogućnost da RBCG obavlja poslove platnog prometa i primanja depozita izazvalo je negodovanje dela političke i stručne javnosti, ali i međunarodnih institucija, imajući u vidu da bi time obavljala poslove komercijalnih banaka, piše Pobjeda, prenosi Mina.

Zakon je usvojen prošlog oktobra, a ovih dana ističe i rok od godinu koji je Ministarstvu finansija dat za izradu podzakonskih akata koji je trebalo da regulišu ovo i ostala pitanja od značaja za primenu.

Pre nepun mesec, prilikom predstavljanja završne izjave Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), ministar finansija Novica Vuković je saopštio da bi u narednih pola godine Vlada trebalo da odluči da li će se Razvojna banka baviti i poslovima platnog prometa i prikupljanjem depozita, a guvernerka Centralne banke (CBCG) Irena Radović ukazala da u tom trenutku nisu dobili zahtev za otvaranje računa ove banke te da bez zakonskih izmena ne bi bilo ni moguće otvarati transakcione račune za klijente.

U završnoj izjavi MMF-a je ocenjeno da bi Razvojna banka trebalo da se drži istih poslova koje je obavljala pre nego što je transformisana iz tadašnjeg Investiciono-razvojnog fonda, odnosno da kreditira privrednike koji imaju otežan pristup finansiranju kod komercijalnih banaka. MMF je pozvao na obazrivost kada je reč o proširenju delatnosti na primanje depozita i obavljanje platnog prometa, kako bi se izbegli potencijalni rizici po fiskalnu i finansijsku stabilnost.

U predlogu izmena Zakona o Razvojnoj banci, poslanici PES-a ukazuju da je strateški pravac razvoja i orijentisanost na EU integracije nametnuo potrebu snaženja finansijskih institucija, što se ostvarilo formiranjem ove banke čija je uloga, kako navode, da opslužuje tržišne segmente koje komercijalne banke ne opslužuju adekvatno.

Uloga Razvojne banke je i, kako dodaju, posebno značajna tokom ekonomskih kriza kada omogućava likvidnost privrede i njenu održivost. Ipak, nakon analize evropskih iskustava, menja se inicijalni plan.

„Razmatrajući komparativna iskustva zemalja članica Evropske unije, razvojne banke u tim zemljama ne obavljaju poslove platnog prometa i primanja depozita, sa izuzetkom onih banaka koje su osnovane u skladu sa Zakonom o bankama, kao kreditne institucije. Uvažavajući komparativna iskustva i preporuke međunarodnih institucija, a u cilju obezbeđivanja funkcionalne operativnosti Razvojne banke, predloženo je brisanje propisanih nadležnosti“, navodi se u obrazloženju zakonskih izmena, uz napomenu da su usaglašene sa rešenjima zemalja članica EU.

A upravo su se na to odnosile i prošlogodišnje kritike dela politike i stručne javnosti, ali i predsednika države, Jakova Milatovića, koji je prvobitno odbio da potpiše ukaz o proglašenju zakona, koji je zatim ponovo usvojen u ponovljenom glasanju, takođe na predlog poslanika PES-a.

Zakon o Razvojnoj banci izazvao je dosta polemike u javnosti, a iako je opozicija bila stava da je njeno formiranje opravdano, problematizovali su što predlog zakona nije prošao javnu raspravu niti je dobio mišljenje Evropske komisije.

Na to su ukazali i iz CBCG koji su u načelu podržali osnivanje banke, navodeći da će podsticati razvoj biznisa osiguranjem razvojnih i infrastrukturnih projekata, te osigurati izvoz od netržišnih rizika. Ipak, s druge strane, problematizovali su više pitanja, među kojima su delatnosti koje obavljaju i komercijalne banke.

Razvojna banka je pravno počela da radi 1. januara ove godine. Iz CRPS-a je na taj datum brisan Investiciono-razvojni fond, a upisana je Razvojna banka.