Rijeka postaje tehnološki najnaprednija luka na Jadranu

Nekada najveća jugoslovenska luka, Rijeka je poslednjih decenija izgubila trku sa konkurencijom u Kopru i Trstu, ali sada ima ambicije da rivalima preotme vodeću poziciju na Jadranskom moru i sa njima se nadmeće za tržišta u balkanskim i centralnoevropskim zemljama.

Zahvaljujući ulaganju danskog brodarskog giganta Maersk, u Rijeci je otvoren novi terminal za koji stručnjaci tvrde da je trenutno najmodernija i tehnološki najnaprednija kontejnerska luka u regionu. To je prva investicija danske kompanije u ovom delu Evrope, koje ne bi bilo da Hrvatska pod pritiskom SAD i EU nije otkazala prethodni tender, na kome su pobedili Kinezi.

Primetno je da se poslednjih godina oko luka na Jadranu sve više nadmeću najmoćnije brodarske kompanije, pišu Biznis & Finansije. Kontejnerski terminal Riječka kapija (Rijeka Gateway) otvoren je 29. oktobra ove godine u prisustvu najviših hrvatskih zvaničnika, danskog ministra spoljnih poslova i predstavnika međunarodne brodarske kompanije Maersk, sa sedištem u Kopenhagenu.

To je prva investicija danskog giganta u ovom delu Evrope, koji je odlučio da se doseli i na Jadransko more nakon što su to učinile francuska kompanija CMA CGM, dugogodišnji partner luke Kopar u Sloveniji i švajcarsko-italijanska korporacija MSC, koja je uložila kapital u italijansku luku u Trstu.

Danski investitor i hrvatska vlada teže da Rijeka postane čvorište koje opslužuje teret između Evrope i Azije, kao i centralnoevropska tržišta, i da se takmiči sa Koprom i Trstom za vodeću poziciju u pretovaru kontejnera na Jadranskom moru.

Rijeka, koja ja nekada bila najveća jugoslovenska luka, počela je da gubi svoje prednosti nakon rata devedesetih, bez odgovarajuće razvojne strategije i usled nedovoljnih ulaganja. Konkurencija u komšiluku, luka Kopar, iskoristila je ovakvu situaciju, postepeno šireći svoju bazu kako bi obuhvatila glavna tržišta, uključujući Mađarsku i Srbiju.

Uprava riječke luke tradicionalno se oslanja na rukovanje rasutim teretom, najviše ugljem, žitaricama i gvozdenom rudom. Za razliku od Rijeke, Kopar se prvenstveno okrenuo kontejnerima – najperspektivnijem i najprofitabilnijem segmentu tereta, i automobilima. I pored toga, slovenačka luka je prošle godine rukovala sa znatno više rasutog tereta (23 miliona tona) nego hrvatska (11,8 miliona tona).

Ipak, Trst je nesporni lider na Jadranu u ovoj oblasti, sa prošlogodišnjih 59,5 miliona tona rasutog tereta. Razlog je u njegovoj primarnoj specijalizaciji, pretovaru sirove nafte koji je najveći u celom mediteranskom basenu. U Trstu je sedište rafinerije nafte, terminala za Transalpski naftovod (TAL). To je jedan od najvažnijih evropskih naftovoda, koji obezbeđuje 90 odsto snabdevanja sirovom naftom Austriji i u potpunosti snabdeva južnu Nemačku i Češku, a prošle godine je dodatno proširio kapacitete.

Poslednjih godina, Trst je počeo da razvija i pretovar kontejnera. To je drugi najveći kontejnerski terminal na Jadranu, odmah iza Kopra, sa 730.000 TEU u 2024. godini. Kopar još od 2023. pretovaruje preko milion TEU godišnje, dvostruko više nego Rijeka.

Pretovar u hrvatskoj luci do sada je pokretao Kontejnerski terminal Jadranska vrata (AGCT), otvoren 1977. godine. Međutim, ovaj terminal ima ograničen kapacitet od 600.000 TEU godišnje, koji i ne koristi u potpunosti, jer je prošle godine pretovareno nešto više od 400.000 TEU. Filipinska kompanija ICTSI, jedan od najvećih svetskih lučkih operatera, od 2011. godine ima 51 odsto udela u terminalu AGCT, ali zbog višegodišnjeg kašnjenja u modernizaciji infrastrukture, najveća luka u Hrvatskoj je sve više zaostajala za svojim glavnim konkurentima.

Ranije su plovila velikih brodarskih kompanija kao što su MSC, CMA CGM, kineski Cosco i OOCL, tajvanski Evergreen, nemački Hapag-Lloyd i danski Maersk pristajali u ovaj terminal, ali poslednje dve kompanije će od sada verovatno pristajati u Riječku kapiju.

Rijeka ima ambicije da potpuno promeni lučku mapu na Jadranskom moru. Stručnjaci za ovu oblast tvrde da je novi terminal trenutno najmodernija i tehnološki najnaprednija kontejnerska luka u regionu. Opremljena je sa četiri dizalice na daljinsko upravljanje za prevoz robe od broda do obale koje je proizvela kineska kompanija ZPMC, kao i sa 15 portalnih dizalica na gumenim točkovima i dve portalne dizalice na šinama nemačke kompanije Liebherr. Povezana je na 5G mrežu i približno 95 odsto objekta se napaja električnom energijom.

To je i najveća privatna investicija u infrastrukturu u Hrvatskoj, koja bi mogla da podstakne i druge grane privrede, kao i da generiše značajne budžetske prihode od carina, PDV-a i akciza. Potencijal Rijeke prepoznao je danski Maersk, druga najveća brodarska kompanija na svetu. Ona stoji iza konzorcijuma koji čine njena ćerka firma APM Terminals, vlasnik 51 odsto u novom terminalu i hrvatska logistička kompanija Enna Logic, manjinski akcionar sa udelom od 49 procenata.

Potonja je deo ENNA grupe, u čijem sastavu su preduzeća u sektorima energetike i prirodnog gasa (uključujući PPD, jednu od najvećih firmi u zemlji), transporta (Enna Transport) i trgovine (Fortenova, koja je, između ostalog, vlasnik lanca supermarketa Konzum i distributera novina Tisak), kao i luka u Pločama, koja prvenstveno opslužuje Bosnu i Hercegovinu. Vlasnik ENNA grupe je Pavao Vujnovac, koga trenutno smatraju najmoćnijim poslovnim čovekom u Hrvatskoj.

Danski gigant ne bi bio u Rijeci da Kinezi nisu prethodno eliminisani sa tendera. U početku je konzorcijum koji su činili Ningbo Zhoushan Port Company Limited, Tianjin Port Overseas Holding Limited i China Road and Bridge Corporation pobedio na tenderu, ali zbog političkog pritiska na Zagreb iz SAD i EU, tender je otkazan. APM Terminals i Enna Logic su izašli kao pobednici na novom tenderu. Ugovor o izgradnji potpisan je u novembru 2021. godine, a obe kompanije su dobile koncesiju za upravljanje objektom na 50 godina.

Trenutno je završena prva faza projekta, vredna 210 miliona evra, uz procenu da će njegova ukupna vrednost, uključujući i ulaganja hrvatske države i pristupnu železničku i drumsku infrastrukturu, dostići 600 miliona evra.

Riječka kapija ima kapacitet od milion TEU godišnje i može da primi najveće kontejnerske brodove na svetu, sa kapacitetom od 24.000 TEU. Novi terminal u Rijeci je po kapacitetu trenutno jednak luci u Kopru, ali se već radi na njegovom proširenju s ciljem da do 2027. Riječka kapija dostigne kapacitet od 1,8 miliona TEU godišnje.

Zahvaljujući investiciji brodarskog giganta Maersk, hrvatski terminal je uključen u uslužne mreže danskog prevoznika i nemačke kompanije Hapag- Lloyd, sa kojom Maersk sarađuje kroz zajedničku mrežu Gemini. Brodovlasnici više vole da pristaju u luke u kojima imaju udeo, što im omogućava da snize troškove i povećaju zaradu.

Danski gigant ima ambicije da se takmiči sa konkurentima na tržištima Zapadnog Balkana, Centralne Evrope i južne Nemačke. Postavio je sebi cilj da 60 odsto tereta kojim se rukuje u luci bude prevezeno železnicom, ali za sada su to samo želje na papiru. Naime, najslabija karika u ovom poduhvatu je železnička infrastruktura u Hrvatskoj. Železnica prevozi samo 25 odsto tereta, što je jedan od najnižih procenata u EU.

Hrvatska je najavila izgradnju železničke pruge do mađarske granice, što je projekat koji se planira već godinama a bez koga Rijeka teško može efikasno da se takmiči sa Koprom i Trstom.