Saobraćajna infrastruktura u Crnoj Gori ključni izazov za sezonu

Predstojeća turistička sezona u Crnoj Gori mogla bi biti pozitivna, s obzirom na najave rasta prometa putnika na aerodromu Tivat i bukinga kolektivnog smeštaja, smatra direktor Centra za istraživanje i razvoj turizma, Petar Golubović, ali upozorava da je saobraćajna infrastruktura ključni izazov.

„Ono što nam kao destinaciji svakako ne ide u prilog jesu izazovi koji se odnose na saobraćajnu infrastrukturu i radove na različitim putnim pravcima. To će sigurno doprineti negativnoj situaciji i značajno većim saobraćajnim gužvama, što će negativno uticati na zadovoljstvo turista, ali i svih nas koji živimo u Crnoj Gori“, naveo je Golubović u saopštenju, a prenosi eKapija.

On je dodao da veruje da će se i ove letnje sezone sektor individualnog smeštaja naći pred izazovom da popuni sve veće smeštajne kapacitete i da je tom segmentu ponude neophodna ozbiljnija organizacija kada su marketinške aktivnosti u pitanju.

„To je jedna u nizu stvari koje u budućnosti moraju dobiti mnogo ozbiljniji pristup svih nadležnih i resornih institucija“, kazao je Golubović.

On smatra da je za bolje sagledavanje celokupne situacije u turizmu potrebno da se javnosti predoči šira slika koja ukazuje na trendove u turističkoj industriji.

Golubović je kao primer naveo zvanične podatke asocijacije European Travel Commision (ETC), prema kojima su međunarodna putovanja i broj dolazaka u Evropu u prvom kvartalu ove godine porasli 4,9 odsto u odnosu na isti period prošle, dok je broj noćenja bio 2,2 odsto veći.

On je naveo da je u Crnoj Gori u prvom kvartalu zabeležen rast broja dolazaka stranih turista od 3,54 odsto u odnosu na uporedni period, dok je broj ostvarenih noćenja stranih turista manji 10,1 odsto.

„To nam govori da kao država pratimo trend povećanja međunarodnih turističkih kretanja, ali nameće, takođe, i logično pitanje odakle takav disbalans i nelogičnost, da imamo povećan broj dolazaka, a značajan pad broja ostvarenih noćenja“, saopštio je Golubović.

On smatra da je neophodno detaljno i oprezno analizirati stastističke podatke koji se odnose na turizam, jer je dokazano da su 2023. godine u zvaničnu statistiku ušli i državljani Rusije i Ukrajine koji su u Crnu Goru izbegli tj. migrirali usled ratnih dešavanja.

„Zbog toga često tu godinu ironično nazivam i godinom ‘izbegličkog turizma’ u našoj zemlji. Isti ti ljudi su tokom prošle godine intenzivno napuštali Crnu Goru i selili se iz nje, zahvaljući čemu je zvanična statistika pokazivala pad od 800.000 ostvarenih noćenja“, objasnio je Golubović.

On je rekao da su ruski državljani prošle godine ostvarili 48.660 dolazaka manje i pad noćenja od skoro milion u odnosu na 2023. godinu.

„S tim u vezi, treba istaći da su državljani Rusije upravo ti koji kreiraju disbalans turističke statistike i u ovoj godini i da su u prvom kvartalu ostvarili čak 115.680 noćenja manje u odnosu na uporedni period. Taj pad je dominantno prisutan u individualnom, odnosno privatnom smeštaju i iznosi čak 114.330 noćenja manje“, kazao je Golubović.

On smatra da se, imajući u vidu te činjenice, ne može govoriti o trendu pada industrije turizma u Crnoj Gori u poslednje dve godine.

„Ne možemo pričati o trendu pada, jer izuzimanjem iz zvanične turističke statistike državljana Rusije, imamo skroz drugačiju sliku. U prilog tome govore i drugi zvanični podaci koji se odnose na povećan broj putnika na graničnim prelazima, značajno veći broj posetilaca u Nacionalnimm parkovima u prva četiri meseca ove godine u odnosu na prošlu, kao i veći broj putnika koje su opslužili naši aerodromi“, saopštio je Golubović.

On je kazao da se struktura gostiju koji posećuju Crnu Goru izmenila, da se vanevropsko emitivno tržište dobro animiralo, te da je rast sa tog tržišta u prvom kvartalu bio čak 60,6 odsto. Najznačajniji rast sa tog tržišta beleže gosti iz Kine i Izraela.

„Potrebno je obratiti posebnu pažnju na pad broja dolazaka sa nama veoma značajnih tržišta zapadne Evrope i Skandinavije“, upozorio je Golubović.

Kada je reč o prihodima, ukoliko se analiziraju podaci Centralne banke Crne Gore (CBCG), uočava se da je rast prihoda od turizma u prvom kvartalu 2023. godine drastično uvećan u odnosu na uporedni period svih prethodnih godina.

„U odnosu na rekordnu 2019. godinu veći je za čak 150 odsto. Taj naprasni rast turističkog prihoda očigledno je u direktnoj korelaciji sa dolaskom ruskih i ukrajinskih imigranata koji su u Crnoj Gori našli privremeno boravište bežeći od rata“, objasnio je Golubović.

Njihovim odlaskom se, kako je kazao, beleži pad broja dolazaka i noćenja u zvaničnoj turističkoj statistici, a samim tim i prihoda od turizma u prošloj godini, što se preliva i na ovu.