Srbija i region privukli 30 milijardi evra, ali se investitori i dalje plaše neizvesnosti

Potpredsednik i generalni direktor za Balkan kompanije Hill International Joanis Kirkinezis (Ioannis Kirkinezis) izjavio je da trenutno više od 30 milijardi evra sredstava Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija planirano ili je u fazi realizacije za projekte u oblasti saobraćaja, energetike, vodosnabdevanja i digitalne transformacije na Zapadnom Balkanu.

Kirkinezis je na Beogradskom ekonomskom forumu (Belgrade Economic Forum) na panelu posvećenom ekonomskom razvoju Zapadnog Balkana kazao da region mora da se posmatra kao stabilna i integrisana platforma za rast da bi se ovaj potencijal regiona u potpunosti iskoristio.

Situacija na terenu je, međutim, takva da su tržišta na Zapadnom Balkanu i dalje fragmentisana, granični prelazi predstavljaju ozbiljne prepreke, a različiti tehnički standardi i regulatorna pravila otežavaju poslovanje. Infrastruktura, naročito železnička, zaostaje za evropskim standardima, dok administrativne i procedure za dobijanje dozvola često usporavaju projekte godinama, naveo je on.

„Investitori se ne plaše rizika, plaše se neizvesnosti. Moramo što brže obezbediti sve što je potrebno za strateške projekte, a naročito predvidiv poreski i regulatorni okvir. Zemlje koje nude stabilnost i predvidivost privlače kapital i investitore, takozvani pametni novac”, istakao je Kirkinezis.

Poseban akcenat mora biti stavljen na obrazovanje i zadržavanje talenata jer je u celom regionu prisutan odliv mozgova. “Obrazovanje mora biti usklađeno sa potrebama industrije, a investitori treba da sarađuju sa privatnim sektorom. Neophodno je davati podsticaje za inženjere, IT stručnjake i za projekte u oblasti obnovljive energije i energetske efikasnosti”.

Neophodno je i da se razvija prekogranična saradnja, jer tržišta ne mogu više da funkcionišu svako za sebe.

“Balkan mora prestati da se ponaša kao konkurencija sam sebi, već treba da se razvija kao jedinstveno tržište koje suparništvom sa ostatkom sveta stvara prednosti za sve zemlje regiona“, rekao je potpredsednik kompanije Hill International.

Šest milijardi evra EU na raspolaganju

Šef Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan Damjan Sorel (Damien Sorrell) kazao je da je plan rasta za Zapadni Balkan od šest milijardi evra podrške dobra prilika za sve zemlje regiona, naročito za Srbiju, da koriste pristup jedinstvenom tržištu.

Govoreći o izazovima na putu ka EU, Sorel je istakao da snaga institucija ostaje jedno od ključnih pitanja, potrebno je obezbediti i poslovno okruženje koje je privlačno za investicije, kao i snažno, nezavisno sudstvo i doslednu vladavinu prava. Neophodno je jasno definisati i prioritete u oblasti infrastrukturnih projekata, jer nije moguće sve realizovati istovremeno.

“Ne treba zanemariti ni širi geopolitički kontekst koji značajno utiče na region. Uvođenje CBAM mehanizma predstavljaće izazov, ali i priliku da se ubrza zelena tranzicija i omogući bolji pristup evropskom tržištu, naročito u trenutku kada EU nastoji da diversifikuje i približi svoje lance vrednosti. Podsećam da je EU već sada najveći trgovinski partner Zapadnog Balkana„, istakao je Sorel.

Programski menadžer organizacije GIZ Srbija Tomislav Knežević istakao je da se trend smanjenja dostupnih sredstava za razvojnu saradnju, koji se beleži od koronavirusa, nastavlja i ove godine.

“U 2024. godini iznos tih sredstava bio je za sedam odsto manji nego godinu ranije, a za ovu godinu su procene da će ih biti manje za 10 procenata nego prošle. Bez obzira na to mi nastavljamo da sprovodimo projekte sa jasnim ciljem da oni budu uspešni, dugoročno održivi i da se njihovi projektni ciklusi kvalitetno završe”, naveo je Knežević.

Načelnica Odeljenja za programe Saveta za regionalnu saradnju Danijela Gačević istakla je da je regionalna saradnja od ključnog značaja, pa čak i presudna za ekonomski rast i razvoj Zapadnog Balkana.

“To prepoznaju i lideri regiona, koji su podržali drugi Akcioni plan za uspostavljanje Zajedničkog regionalnog tržišta, čija je implementacija započela upravo ove godine. Ovaj akcioni plan je izuzetno važan, jer brojna istraživanja potvrđuju da regionalna saradnja može značajno da doprinese rastu i razvoju regiona. Na to ukazuju i studije Svetske banke, koje su rađene u saradnji sa našim partnerima i drugim regionalnim organizacijama”, naglašava Gačević.

Kada govorimo o Zajedničkom regionalnom tržištu i Akcionom planu, aktivnosti Odeljenja za programe Saveta za regionalnu saradnju bile su usmerene na održive finansije, investicije, industriju, produktivnost, digitalizaciju i inovacije – teme koje su već više puta istaknute.