Stroža pravila za sezonsko zapošljavanje radnika u Hrvatskoj

Tokom letnje turističke sezone oko 10.000 radnika iz Srbije odlazi na sezonski rad u Hrvatsku, uglavnom na primorje i pretežno u sektore ugostiteljstva i turizma, pokazuju nezvanične procene.

Prema podacima hrvatskog Ministarstva unutrašnjih poslova, Srbija je tokom 2024. godine bila među vodećim zemljama po broju izdatih radnih dozvola za strane državljane, sa ukupno odobrenih 27.988. Međutim, ovaj broj obuhvata i sezonske i nesezonske radnike, uključujući one zaposlene u građevinarstvu, saobraćaju i drugim sektorima.

Sezonski radnici iz Srbije najčešće se angažuju u primorskim gradovima poput Rovinja, Poreča i Makarske, gde popunjavaju pozicije konobara, kuvara, sobarica i pomoćnog osoblja. Zbog nedostatka domaće radne snage hrvatski poslodavci često nude konkurentne uslove, uključujući obezbeđen smeštaj i ishranu, kako bi privukli radnike iz Srbije.

Međutim, od aprila 2025. godine sve agencije koje se bave dovođenjem stranih radnika u Hrvatsku, a naročito one iz Srbije i regiona, moraju da se prilagode znatno strožem zakonodavnom okviru. Novi Zakon o strancima donosi niz promena koje imaju za cilj da urede sektor privremenog zapošljavanja, ali i da ojačaju prava stranih radnika u Hrvatskoj.

Pravnici kancelarije Stojković Advokati kažu da zapošljavanje stranaca više neće moći da funkcioniše po principu – „dovedi, rasporedi, pa vidi šta dalje“.

“Radna dozvola se od sada izdaje isključivo za konkretnog poslodavca, a svaka promena firme zahteva novi administrativni proces. Drugim rečima, radnici više neće moći da ‘šetaju’ od posla do posla preko iste agencije – zakon to zabranjuje”, pojašnjavaju advokati nove propise.

Novina koja je posebno značajna odnosi se na podeljenu odgovornost. Do sada su firme i agencije mogle da prebacuju odgovornost jedna na drugu u slučaju neregularnosti. Sada to više nije moguće.

“Ako se ustanovi da radni uslovi nisu u skladu sa zakonom – bilo da je reč o neisplaćenim platama, lošem smeštaju ili nepoštovanju radnog vremena – i agencija i firma krajnji korisnik će snositi posledice. Kazne će biti novčane, ali u ozbiljnijim slučajevima mogu uključivati i zabranu daljeg angažovanja stranaca”, navode advokati.

Poseban akcenat stavljen je na jednak tretman stranih radnika. Bez obzira na to što su zaposleni privremeno i preko agencija, oni sada moraju imati ista prava kao i stalno zaposleni u domaćim firmama. To znači istu platu, iste uslove rada i smeštaja, kao i pravo na odmor i slobodne dane. Privremeni ugovor više nije izgovor za slabiji tretman.

Nova pravila nalažu da agencije vode urednu i ažurnu evidenciju svih svojih radnika, ali i da ih obavezno prijave nadležnim institucijama. U suprotnom suočiće se sa oštrim sankcijama, uključujući i zabranu rada na teritoriji Hrvatske. Neprijavljen radnik više ne znači samo „tehnički propust“, već ozbiljno kršenje zakona.

“Firme koje koriste usluge agencija sada su direktno uključene u proces. Ne samo da moraju biti naznačene u radnim dozvolama, već i da garantuju da će angažovani radnici obavljati isključivo poslove za koje su dozvole izdate. Takođe, firme moraju sarađivati sa agencijama u kontroli smeštaja i uslova rada. U protivnom, rizikuju novčane kazne, ali i gubitak prava na korišćenje strane radne snage u budućnosti”, objašnjavaju naši sagovornici.

Novina i test tržišta rada

Takođe, od aprila 2025. godine Hrvatska je zakonski uvela i obavezni test tržišta rada kao prvi korak u postupku zapošljavanja stranih radnika.

Test tržišta rada sprovodi Hrvatski zavod za zapošljavanje (HZZ), a njegov cilj je jednostavan – poslodavac mora dokazati da u Hrvatskoj ne postoji raspoloživ domaći kandidat za radno mesto koje nudi. To se proverava putem oglasa, koji mora ostati otvoren 15 dana. Ako se niko od domaćih kandidata ne prijavi ili ne ispunjava uslove, tek tada poslodavac može da traži radnu dozvolu za stranog državljanina.

Jedna od ključnih promena u 2025. godini tiče se i načina na koji poslodavci formulišu oglase. Više nije dozvoljeno postavljanje nerealnih kriterijuma kako bi se „zaobišao“ domaći kadar. Primera radi, do sada su se u oglasima pojavljivali zahtevi poput „znanje retkog jezika i pet različitih IT veština“ za fizički posao – čime su se domaći kandidati namerno diskvalifikovali. Novi zakon takvu praksu eksplicitno zabranjuje.

Još jedna važna stavka je da plata ponuđena stranom radniku mora biti ista kao ona koju bi dobio domaći radnik na istom radnom mestu. To znači da se više ne može nuditi minimalac samo zato što je radnik stranac – što je bila česta praksa u sektorima poput građevine i turizma.

Novi sistem donosi i kvote u odnosu broja zaposlenih. Za deficitarna zanimanja poput zidara, kuvara, vozača, na jednog domaćeg može da se zaposli 12 stranih radnika. Za ostala zanimanja pravilo je jedan domaći, i šest stranaca.

Ova ograničenja ne važe ako je strani radnik već bio zaposlen kod istog poslodavca prethodne godine.