Sve dok postoji monetarna i fiskalna nesigurnost interesovanje za zlato ostaje snažno

Zlato je u četvrtak produžilo svoj rekordni rast iznad 5.500 dolara po unci, dostigavši novi maksimum usred kontinuirane slabosti američkog dolara i povećane ekonomske i geopolitičke neizvesnosti. 

Zamah je ubrzao nakon što je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) odbacio pad dolara na četvorogodišnji minimum, signalizirajući toleranciju prema slabosti valute uprkos kontinuiranim carinskim pretnjama i obnovljenim kritikama nezavisnosti Federalnih rezervi, prenosi Trending Economics. 

“Rekordna cena zlata na prvi pogled može delovati kao iznenađenje, ali gledano u širem kontekstu ona je zapravo logična posledica dugoročnog procesa”, kaže za Biznis.rs Davor Žic, izvršni direktor marketinga u najvećem hrvatskom trgovcu plemenitim metalima Auro Domus Group.

”U poslednjih nekoliko godina svedoci smo akumulacije makroekonomskih rizika, od visokih javnih dugova i fiskalnih deficita do povećane geopolitičke neizvesnosti. Pored toga, realne kamatne stope su ostale niske ili nestabilne u mnogim ekonomijama, tradicionalno povoljnom okruženju za zlato. Važan faktor je smanjeno poverenje u dugoročnu stabilnost papirnih valuta, posebno dolara, što je u velikoj meri posledica Trampove politike sa akcentom na trgovinske ratove, pretnje Venecueli i Danskoj, kao i eskalacije nasilja u Mineapolisu”, objašnjava naš sagovornik.

Ovi događaji su ključni i uticali su na potražnju, kao i na rast i cenu koja se udvostručila u protekloj godini.

“Centralne banke širom sveta značajno su povećale svoje zlatne rezerve, što dodatno potvrđuje strukturnu, a ne spekulativnu prirodu potražnje. Ovaj nivo cena očekivali su oni koji su pratili dugoročne trendove, ali je svakako iznenađenje za građane koji se tek upoznaju sa zlatom kao oblikom investicije”, ističe Žic.

Vrednost zlata je porasla za oko 102 odsto u proteklih 12 meseci i oko 29 procenata od početka godine, podržano povećanim trgovinskim i geopolitičkim tenzijama, kao i smanjenjem kamatnih stopa od strane glavnih centralnih banaka.  Prati ga i srebro koje je takođe zabeležilo rekordni rast za više od 283 odsto u protekloj godini.  

Ipak, nakon velikog uzleta zlato je u petak palo za više od četiri odsto, usled spekulacija da bi američke Federalne rezerve mogle dobiti agresivniju poziciju, ali je i dalje na putu ka najvećem mesečnom dobitku od 1982. godine, jer su investitori požurili ka sigurnim utočištima usled produženih geopolitičkih i ekonomskih zabrinutosti, prenela je Anadolu Agency.

“Važno je razlikovati kratkoročne korekcije od strukturnog pada. Pad cene zlata je, naravno, moguć, ali bi zahtevao značajnu promenu globalnih uslova. Jedan od ključnih faktora bio bi dugoročni rast realnih kamatnih stopa, što bi ponudilo atraktivniju alternativu za ulaganje. Takođe, snažno jačanje poverenja u monetarnu stabilnost vodećih ekonomija moglo bi smanjiti potrebu za sigurnim utočištima. Dugoročni period niske inflacije zajedno sa fiskalnom disciplinom takođe bi uticao na slabiju potražnju. Geopolitički mir i smanjenje sistemskih rizika mogli bi privremeno da ublaže interesovanje za zlato”, ističe Žic.

S obzirom na dešavanja u svetu, tržište zlata će u narednom periodu biti pred novim izazovima, a kako kaže Žic ključni uticaj će imati monetarna politika vodećih centralnih banaka, i posebno očekivanja u vezi sa kamatnim stopama i inflacijom. 

“Geopolitička stabilnost ili njen nedostatak takođe ostaje važan element u formiranju tražnje za zlatom. Na regionalnom nivou cena će dodatno zavisiti od kretanja deviznih kurseva, posebno odnosa lokalnih valuta prema dolaru. Važno je naglasiti da zlato ne mora stalno da raste da bi opravdalo svoju ulogu u portfoliju. Moguće su i kraće faze konsolidacije ili korekcije, što je zdravo za tržište. Na duži rok, sve dok postoji monetarna i fiskalna nesigurnost, interesovanje za zlato ostaje snažno. Investitori sve više posmatraju zlato kao dugoročnu zaštitu od inflacije i geopolitičke nestabilnosti, a ne kao sredstvo za brzu profit. Upravo ta promena ponašanja utiče na stabilnost tržišta. Kao rezultat toga, ekstremne fluktuacije su manje verovatne nego ranije. Svi su zainteresovani za to koliko će cena porasti, ali uz sve moguće analize moguće je samo nagađati. Prognoze velikih svetskih banaka su da će zlato do proleća probiti novi ‘psihološki nivo’ od 6.000 dolara po unci, dok prognoze za 2027. godinu idu čak do 8.650 dolara po unci”, ističe Žic.

Zlato ima pozitivan trend rasta na duži rok i retko se dešavaju duboki i dugotrajni padovi. To potkrepljuje činjenica da je u poslednjih 20 godina cena zlata porasla za čak 880 procenata.  

Kada je pravo vreme za ulaganje u zlato?

S obzirom na više vrednosti ovog plemenitog metala, nameće se pitanje da li je sada pravi trenutak za ulaganje u zlato. 

Žic kaže da se pitanje „pravog vremena“ za ulaganje u zlato često pogrešno postavlja kao pitanje tajminga na tržištu. 

“Zlato nije tipična spekulativna imovina, već alat za očuvanje vrednosti tokom dužeg perioda. Iz ove perspektive ne postoji jedan savršen trenutak za ulazak. Mnogo je važnije kako se i u koju svrhu kupuje zlato. Postepene kupovine, tokom dužeg perioda, smanjuju rizik od pogrešnog tajminga. Imamo mnogo klijenata koji zlato posmatraju kao oblik štednje, pa umesto da novac drže na bankovnom računu, gde mu vrednost vremenom opada zbog inflacije, radije izdvajaju nekoliko stotina evra od svoje plate mesečno za zlato.

Sutra: Centralne banke i investicije u ETF-ove glavni generatori rasta cene zlata