TOKOM PANDEMIJE NIKLE MINI HIDROELEKTRANE U BIH Izgrađeno 100, u planu još 300 pogona

Pandemija nije zaustavila izgradnju malih hidroelektrana u Bosni i Hercegovini, već ju je pospešila, tvrde iz Centra za životnu sredinu BiH. Kažu da zabrane kretanja i javnog okupljanja, kao i sve ostale restrikcije nisu sprečile investitore da uđu u prostor i započnu radove na izgradnji malih hidroelektrana.

„Svedoci smo u BiH velike najezde malih hidroelektrana, posebno u poslednjih nekoliko godina. Međutim, čitav proces izdavanja dozvola i koncesija, izdavanja ekoloških i građevinskih dozvola počeo je još 2006. i 2007. godine, uz skok 2012. i 2013. godinu, što je već prošlost, a tada ove informacije nisu bile javno dostupne i upravo zbog toga građani nisu bili upoznati sa tim procesima“, izjavio je Viktor Bjelić, koordinator ovog Centra za Radio Slobodna Evropa (RSE).

On je istakao da danas kada investitori po osnovu tih koncesionih ugovora i dozvola koje su ishodovali bez adekvatnog učešća javnosti uđu u posed, odnosno krenu sa radovima, lokalne zajednicame stvaraju otpor jer ljudi koji tu žive nisu upoznati sa planiranim niti su učestvovali u donošenju tih odluka.

„Veći deo tih radova dešavao se ilegalno, bez prethodno pribavljenih dozvola i bez adekvatnog nadzora nad radovima. Otežavajuća okolnost bila je i mala dostupnost inspekcijskih organa koji su bili izuzetno angažovani i zauzeti oko situacije sa pandemijom“, istakao je Bjelić i dodao da na taj način nije bilo moguće da se reaguje na ove radnje koje su se dešavale na rekama.

Bjelić je naglasio da ovo sve govori o sistemu u kojem živimo, pa je nekome ova pandemija prilika, a nekome neprilika. Planirana je izgradnja preko 400 malih hidroelektrana planira u BiH.

„Za sada je izgrađeno oko stotinak malih hidroelektrana, a planira se još oko 300. Neki koncesioni ugovori su raskinuti, zbog čega smo mi vrlo zadovoljni, ali to ne znači da se neće dodeliti te koncesije nekim drugim koncesionarima. A od reka će ostati vrlo malo, zapravo ih više nećemo ni moći nazivati rekama, jer će to biti značajno modifikovana vodna tela“, upozorio je Belić.

Reka podrazumeva vodeni tok koji ima svoju struju, a ovde ćemo imati ili ujezerene reke ili reke bez vode, čija će korita zapravo biti iskorišćena za postavljanje cevi i sva voda će biti u tim cevima i iskorišćena za proizvodnju električne energije, koja u slučaju izgradnje svih 400 i više planiranih hidroelektrana u BiH, neće doprineti proizvodnji električne energije u toj zemlji sa više od tri odsto.

„Zaista jedan zanemarljiv procenat proizvodnje električne energije dobijamo od ovih hidroelektrana, a ogromna je šteta, kako za lokalnu zajednicu, tako za sve građane Bosne i Hercegovine, jer pored toga što je ovo atak na prirodu i prirodne resurse, tako je i atak na ljude i na ekonomiju ove države. Ovi projekti se subvencionišu, dobijaju se ogromni podsticaji za proizvodnju električne energije u malim hidroelektranama, koje se naplaćaju građani putem nadoknade za obnovljive izvore energije na njihovim računima za električnu energiju“, naglasio je Bjelić.

Ekološki aktivisti u Sloveniji protestovali su 12. maja pred slovenačkim parlamentom protiv zakonskih izmena kojima se zaoštravaju uslovi za registraciju nevladinih udruženja za zaštitu životne sredine, i smanjuje njihov uticaj na izdavanje saglasnosti za velike investicione projekte.

„Ovi protesti samo pokazuju ozbiljnost svega. Male hidroelektrane postaju jedan globalni problem gde se sužava prostor delovanja civilnog društva, ne samo ekoloških organizacija, nego i svih organizacija civilnog društva. Ovaj scenario koji se dešava u Sloveniji neće izostati ni u BiH, ni u drugim državama regiona“, primećuje Bjelić.