Većina ekonomskih pokazatelja u Sloveniji se pogoršala u drugom kvartalu

Većina raspoloživih ekonomskih pokazatelja u Sloveniji se pogoršala u drugom kvartalu, upozorila je Kancelarija za makroekonomske analize i razvoj (Umar) u najnovijem izdanju Ekonomskog ogledala. Pored proizvodnog sektora, hlađenje se javlja i u nekim uslugama, s druge strane, građevinarstvo nastavlja značajno da raste.

Vrednosti nekih kratkoročnih ekonomskih pokazatelja za Sloveniju, koji se odnose na međunarodnu trgovinu i delatnost prerađivačke delatnosti, stoga su u aprilu i maju u proseku niže u odnosu na prvi kvartal, piše SEEbiz.

Industrijska proizvodnja u maju značajno je porasla nakon pada u aprilu, ali je u proseku u drugom kvartalu ostala ispod nivoa prvog. Robna razmena nastavila je da pada u maju i ostala je manja nego pre godinu dana, najviše zbog daljeg pada robnog uvoza, dok je realni robni izvoz blago porastao nakon višemesečnog pada, navodi Umar.

Očekivanja u vezi sa izvoznim narudžbinama pala su u junu na najniži nivo od avgusta 2020. godine, prema upozorenjima instituta, što ne znači da će u junu biti vidljiviji oporavak izvozne aktivnosti.

Realni prihodi od tržišnih usluga, koji su dugo rasli tokom oporavka nakon korona virusa, takođe, su značajno smanjeni u aprilu i, takođe, su niži u odnosu na prethodnu godinu.

Realni prihodi u trgovini na malo bez motornih goriva u aprilu su blago porasli na mesečnom nivou, ali su ostali znatno niži na godišnjem nivou. U aprilu i maju domaćinstva su manje trošila na hranu, neprehrambene proizvode i turistička noćenja u domovini, a više na automobile i putovanja u inostranstvo. Prema podacima Finansijske uprave o vrednosti poresko overenih faktura, ukupan realni promet u drugom kvartalu, prvi put u poslednje dve godine, bio je manji u odnosu na isti period prošle godine.

Građevinska aktivnost, koja je porasla u maju nakon pada u aprilu, i dalje je znatno veća u odnosu na prethodnu godinu i time nastavlja da stimuliše privredni rast.

Broj registrovanih nezaposlenih u junu bio je najmanji do sada u istoriji nezavisne Slovenije. Uz veliki nedostatak radne snage, broj dugotrajno nezaposlenih lica smanjen je za četvrtinu, a broj nezaposlenih starijih od 50 godina smanjen je za 14,5 odsto na godišnjem nivou. Međugodišnji rast broja zaposlenih u aprilu je nešto manji nego prethodnih meseci, a najveći doprinos rastu i dalje ima zapošljavanje stranih državljana.

Prosečna bruto zarada u privatnom sektoru u aprilu je bila niža za 1,4 odsto na godišnjem nivou zbog nižih vanrednih isplata, dok je u javnom sektoru realno veća za 1,6 odsto, što se uglavnom odnosi na prošlogodišnji ugovor o platama.

U skladu sa očekivanjima, međugodišnji rast potrošačkih cena u junu je značajno smanjen, uprkos vraćanju oporezivanja pojedinih energenata na višu poresku stopu. Sa 6,9 odsto, to je za 1,5 procentnih poena niže nego u maju i najniže od prošlog aprila. U međuvremenu, inflacija u zoni evra, merena harmonizovanim indeksom potrošačkih dobara, nastavila je da premašuje, ovoga puta za 1,1 procentni poen, navodi se iz Umara.

Međugodišnjem padu inflacije najviše je doprineo značajno niži rast cena u grupi stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva, po višoj osnovici usled isteka oslobađanja od plaćanja određenih naknada. Međugodišnji rast cena hrane u junu je i dalje relativno visok, ali se postepeno usporava. Poslednjih meseci, međutim, snažno je ojačao međugodišnji rast cena dobara i usluga u zdravstvu, koji je sa 13,3 odsto u junu bio najveći među svim grupama roba i usluga.

Bazna inflacija, koja ne uzima u obzir rast cena hrane i energenata, u junu je ostala relativno visoka na osam odsto i još nije počela da se smanjuje. Bio je i znatno veći od proseka evra (5,4 odsto), istakao je Umar.

Cene industrijskih proizvoda slovenačkih proizvođača pale su u maju drugi mesec zaredom, a međugodišnji rast je, uprkos višoj osnovici prošle godine, značajno ublažen i bio je najniži od jula 2021. godine.