Visoke cene udružile i potrošače u regionu

Akcija bojkota velikih trgovinskih lanaca zbog visokih cena proširila se celim regionom, a pad prometa u marketima zabeležen je u gotovo svim zemljama.

Promet pet najvećih trgovaca u Crnoj Gori na dan bojkota – 8. februara zabeležio je pad od 30,23 odsto u odnosu na nedelju dana ranije. Prema podacima Poreske uprave, marketi su 8. februara ostvarili 2,96 miliona evra prometa, dok je 1. februara on iznosio 4,24 miliona evra. Broj izdatih računa bio je niži za 18,15 odsto.

“Nošeni idejom komšija iz regiona odlučili smo da pokušamo da se izborimo za bolji ekonomski status svakog pojedinca. Tokom bojkota 31. januara, kada smo sproveli pilot projekat i pozvali građane na bojkot, zabeležen je za 56 odsto manji profit u odnosu na prethodni petak. Građani su se odazvali našem pozivu i na taj način poslali smo direktnu poruku poslodavcima i vlasnicima megamarketa”, kaže u razgovoru za Biznis.rs Zarija Pavićević iz Alternative Crna Gora.

Naš sagovornik navodi da Crna Gora ne raspolaže velikim brojem megamarketa, kao što je slučaj u zemljama regiona.

“Kod nas su dominantni Voli marketi, HDL Laković, Aroma i Idea. Prema anketi koju smo sproveli, sa više od 7.500 ispitanika, 64 odsto građana glasalo je da se od ponedeljka sedam dana bojkotuju Voli marketi”, ističe Pavićević.

Prema njegovim rečima, cilj bojkota nije da se smanji profit privrednika, već da se pošalje jasna poruka da svi građani moraju da budu zadovoljni cenama osnovnih životnih namirnica.

“Jedna trećina zaposlenih u privatnom sektoru upravo pripada sektoru trgovine i javna uprava na direktan način zavisi od tih ljudi. Tačnije, javne finansije zavise od njih, oni zavise od nas, i to je jedan zatvoren lanac”, kaže Pavićević i dodaje da se nada da će čuti glas građana kako ne bi došlo do radikalnijih mera.

Ukoliko se trgovinski lanci ne oglase i ne dođe do smanjenja cena namirnica, bojkot će se nastaviti.

“Želim da verujem da na te korake nećemo morati da se odlučimo. Što se tiče daljih planova, verujem da ćemo se nakon ovoga preusmeriti i na farmaceutski i bankarski lobi, ali ćemo to tek definisati i saopštiti javnosti u danima pred nama”, najavljuje Zarija Pavićević.

Problemi potrošača u Crnoj Gori manje-više su slični kao i u ostalim zemljama regiona. Naš sagovornik kaže da svakodnevno svedoče podizanju i formiranju cena koje se svode na slobodnu procenu.

“Na dnevnom nivou imamo situacije da u nekoliko kilometara razdaljine isti trgovinski lanci imaju različite cene za iste namirnice. Dakle, definitivno se mora odrediti kolika može biti minimalna i maksimalna marža. Cene se ne mogu formirati na osnovu dogovora. I verujem da će najavljeni bojkot od ponedeljka biti primer i ostalim trgovinskim lancima da nije pametno da se inate sa više od 600.000 građana Crne Gore jer oni na direktan način zavise od svih nas”, zaključuje Pavićević.

Trgovine u Hrvatskoj izgubile više od 100 miliona evra zbog bojkota

Prema procenama platforme „Halo, inspektore“, trgovci u Hrvatskoj su do sada zbog bojkota izgubili više od 100 miliona evra, a četvrti bojkot po redu održan je u petak, kada su potrošači pored trgovina i usluga bojkotovali i pekare, na inicijativu srednjoškolaca.

Pre novog bojkota reagovala je i Vlada Republike Hrvatske koja je donela odluku o proširenju liste proizvoda kojima je ograničena cena, pa je tako na toj listi sada 70 proizvoda.

Osim toga, Ministarstvo privrede poslalo je na javni uvid predlog Zakona o posebnim merama kontrole cena proizvoda. Tim zakonom biće propisani načini na koje će trgovci morati da izveštavaju o ograničenim cenama, a prema tvrdnjama premijera Andreja Plenkovića – sve ove mere su uvedene kako bi se pomoglo građanima.

Tomislav Lončar, sekretar Hrvatske udruge za zaštitu potrošača, u razgovoru za Biznis.rs kaže da je bojkot trgovinskih lanaca u ovoj zemlji počeo pre tri nedelje, i to petkom, a da je posle toga usledio bojkot Lidla, DM-a i Eurospina od nedelju dana, dok je bojkot Konzuma trajao od 8. do 14. februara.

“Rezultati Ministarstva finansija pokazuju da su potrošači podržali bojkot i do sada je u trgovinama zabeležen osetni manjak od 100 miliona evra. Za sada je bojkot urodio plodom. Organizator bojkota platforma ‘Halo, inspektore’ nastavlja sa akcijom i u zavisnosti od želja potrošača navode da će svi veliki centri doći na red”, ističe Lončar.

Prema njegovim rečima, potrošači u Hrvatskoj najviše se žale na povećane cene za koje smatraju da su neopravdane i da su rezultat pohlepe kapitalista.

“Voleli bi znati, na primer, za koliko evra nabavljaju i plaćaju kilogram jabuka ili krušaka koje prodaju za cca 1,5 do dva evra”, navodi on.

Građani se nisu odazvali pozivu na bojkot u Republici Srpskoj

U Sloveniji je bojkot kupovine u određenim tržnim centrima i supermarketima trajao do 2. februara, nakon čega su građani pozvani da od 3. do 9. februara nastave sa bojkotom drugih trgovačkih lanaca.

Prema podacima Statističkog zavoda Slovenije (SURS), za hranu se sada mora u proseku platiti 44 odsto više nego pre deset godina.

Po ugledu na Hrvatsku, preko društvenih mreža bojkot je organizovan i u Severenoj Makedoniji, a podaci Uprave javnih prihoda pokazuju da je u petak, 7. februara, na dan drugog bojkota kupovine, promet bio 22,12 odsto manji nego u četvrtak.

Zbog neopravdano visokih cena 31. januara organizovan je bojkot u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, a pored trgovinskih lanaca bile su uključene i benzinske pumpe, pekare i kafići.

Ipak, prema podacima Poreske uprave, ovaj bojkot nije dao zavidne rezultate. Naime, ukupan evidentirani promet putem fiskalnih kasa u Republici Srpskoj zapravo je pokazao da su na dan bojkota građani potrošili znatno više novca nego prethodnog dana.

“Ukupan evidentirani promet preko fiskalnih kasa u Republici Srpskoj na dan 30. januara 2025. godine iznosio je 42,5 miliona konvertibilnih maraka, dok je na dan 31. januara 2025. godine iznosio 59,3 miliona KM”, pokazuju podaci Poreske uprave Republike Srpske.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Neefikasne institucije omogućile mešetarenje na tržištu, obaranje cena u rukama potrošača