Rekordan rast globalnog duga kao posledica pandemije

Jedna od najvećih ekonomskih posledica pandemije korona virusa je bez sumnje ogroman rast globanog duga, koji je dostigao najveći nivo od Drugog svetskog rata i iznosi oko 277 hiljada milijardi dolara, što predstavlja istorijski maksimum.

Ovoj eksploziji globalnog duga najviše su doprinele mere vlada koje su obimnim programima finansijske pomoći pomagali svojim privredama teško pogođenim posledicama korona krize.

Prema podacima Instituta za međunarodne finansije (IIF) globalni javni dug porastao je u 2020. godini za 19.500 milijardi dolara, što je skoro dvostruko više nego 2019. godine, kada je uvećanje javnog duga na globalnom nivou iznosilo 10.800 milijardi dolara.

Kako se ističe u analizi IIF, učešće globalnog svetskog duga u BDP, porastao je za 35 postotnih poena i dostigao je nivo od 356 odsto. Poređenja radi, porast globalnog duga tokom finansijske krize 2008-2009, iznosio je 10 odnosno 15 postotnih poena.

Brojke pokazuju da je prošle godine učešće javnog duga u globalnom BDP povećano sa 88 na 105 odsto, dok je dug finansijskog sektora dostigao 86 procenata, a privatnog sektora čak 165 odsto. Brojne zemlje, uključujući i najveću svetsku ekonomiju – SAD, navodi se u analizi, dosegle su ekstremni nivo duga, daleko iznad onoga što su ekonomisti u prošlosti nazivali neodrživim. Federalni dug SAD ove će godine premašiti veličinu godišnjeg BDP, tek drugi put od kraja Drugoga svetskog rata.

Kako ističu stručnjaci, upravo ovi podaci ukazuju da najgore tek dolazi, i da svet praktično sedi na buretu baruta koje može svakog časa da eksplodira.

Ekonomista i profesor na Beogradskoj akademija poslovnih i struktovnih studija dr Bojan Dimitrijević kaže za Biznis.rs da svetska ekonomija sada počiva na dugu, i ukoliko se ne ograniči nivo zaduživanja, imaćemo nestabilnu globalnu ekonomiju. On je istakao da je na primer Evropska centralna banka ubrizgala ogroman novac u ekonomije zemalja EU, a da nije došlo do ozbiljnog oporavka ekonomija. I ako takav dug eskalira, imaćemo ponovo globalnu krizu kao što je bila ona 2008-2009, ili pak može doći do pucanja “balona” u pojedinim zemljama, kao što je to pre nekoliko godina bio slučaj sa Grčkom. U takvoj situaciji biće neminovan otpis dela duga, ali će doći i do pada proizvodnje i ekonomske aktivnosti, ističe Dimitrijević.

On upozorava da prisustvo ovako velikog duga, nagoveštava da će ekonomska nestabilnost biti karakteristika svetske ekonomije u dužem periodu.

I svetski ekonomisti upozoravaju da centralne banke za sada drže niske kamatne stope, ali čim dođe do rasta cena zaduživanja, mogla bi da eksplodira dužnička bomba.

Institut za međunarodne finansije upozorava i da su velike korporacije, podstaknute ogromnom državnom finansijskom podrškom finansijskom tržištu, pokrenule neviđenu prodaju korporativnih obaveznica. Te korporativne hartije od vrednosti imaju vrlo niski rejting pouzdanosti i samo su jedan stepen više od investicionog “smeća”. Prema informacijama agencije za kreditni rejting Standard & Poor’s, investitori imaju skoro četiri hiljade milijardi dolara takvih obveznica.

U izveštaju IIF se navodi i da je gotovo polovina povećanja dužničkog tereta pala na napredne ekonomije a lideri su SAD, Velika Britanija, Evrozona, Japan, Južna Koreja.

Ukupan dug zemalja u razvoju u trećem kvartalu prošle godine iznosio je oko 250 odsto BDP, a kineski 305 odsto. Dug razvijenih zemalja je 432 odsto. Nejasno je kako će globalna ekonomija u budućnosti smanjiti toliku količinu pozajmljenih sredstava bez značajnih negativnih posledica za ekonomsku aktivnost tim pre što mnoge zemlje i kompanije više nisu u stanju da dobiju nove kredite da bi otplatile prethodne, navodi se u analizi IIF.

Posebno se upozorava da su SAD nogomilale najviše duga, što je dodatna opasnost za globalnu ekonomiju. U pitanju je 335 odsto BDP ili oko 80.000 milijardi dolara. Procenjuje se da će SAD do 2028. godine samo na kamate potrošiti petinu državnog budžeta.

MMF je takođe upozorio da će u slučaju ekonomske krize gotovo 40 odsto korporativnog duga u velikim ekonomija završiti bankrotom. Prema procenama vodeće investicione banke Goldman Sachs, pokazatelji u SAD će biti gori nego 2008. godine, u vreme prethodnog kreditnog kolapsa.

Javni dug, posebno onaj nastao kao posledica saniranja posledica pandemije korona virusa, sada postaje “mač nad glavom” globalne ekonomije, koji se mora hitno rešavati odmah po okončanju pandemije, ili globalnu ekonomiju čeka scenario sličan onom iz 2008. ili čak i gori.