Revitalizacija odnosa i brže evrointegracije ključ razvoja regiona

Revitalizacija odnosa i brže evrointegracije zemalja u regionu biće ključne za razvoj Zapadnog Balkana u narednom periodu, a region se može približiti Evropskoj uniji tako što će raditi na unapređenju vladavine prava i makroekonomske stabilnosti, zaključak je druge regionalne CORE Days konferencije, koja je posle Dubrovnika, ove godine održana u Kotoru.

Poruka je i da bi jačanje poverenja u institucije i očuvanje životne sredine doprinelo boljem životnom standardu i omogućili mladima da ostanu i žive u svojim zemljama, saopštio je NALED.

Na konferenciji koju je organizovao NALED, u saradnji sa drugim članovima Core Partnerstva, a uz podršku Švedske Vlade (Sida) i Nemačke razvojne saradnje (GIZ), predstavljen je prvi Regionalni indeks koji ocenjuje uslove za održivi razvoj i poredi ekonomije u regionu, kako bi im pomogao da poprave svoje poslovno okruženje.

Hrvatska zauzima prvo mesto sa 57,7 poena, sledi Srbija (51,5) koju u stopu prate Albanija i Crna Gora na trećem i četvrtom mestu (50,7), a slede Severna Makedonija (48,1), Kosovo* (46,9) i Bosna i Hercegovina (43,9).

„Umesto da gledamo samo ukupan rang, vrednost ovog Indeksa je da prepoznamo da nijedna privreda ne vodi u svim oblastima. Indeks pomaže liderima da se fokusiraju na oblasti u kojima leži prilika za najveća unapređenja. Odgovorom na izazove u pogledu konkurentnosti, upravljanja, održivosti i trgovinske integracije, region bi mogao da otključa svoj stvarni potencijal i pomeri se bliže životnom standardu EU građana“, rekao je direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević prilikom predstavljanja izveštaja.

Tokom panel diskusije „Zapadni Balkan između rata u Ukrajini, Evropske unije i izbora u Americi 2024“, koji je organizovan uz podršku Fondacije Konrad-Adenauer-Stiftung, politički analitičar Boško Jakšić rekao je da je tačno da je pitanje proširenja postalo bitno od rata u Ukrajini, i da se javila potreba za jačom i ujedinjenom Evropom.

„Makron je saopštio da, pre proširenja, EU mora prvo samu sebe da reformiše. Imajući u vidu tromost briselske birokratije, taj proces će potrajati, a tek će onda doći na red razgovor o priključivanju novih članica. Taj period biće propuštena šansa ukoliko naše zemlje to vreme ne iskoriste da urade sve pripremne radnje, kako bi bile spremne kada trenutak proširenja dođe“ istakao je Jakšić.