Rizik od prelaska zdravstvene u društvenu krizu, zaključeno u Davosu

Revolucija digitalizacije i automatizacije ubrzala se tokom pandemije korona virusa, dok se poslovni i politički lideri okupljeni na virtuelnom Svetskom ekonomskom forumu bore da pronađu rešenje za milione ljudi koji su ostali bez posla. Oko 150 miliona ljudi u zemljama u razvoju verovatno će se vratiti u ekstremno siromašto tokom ove godine, dok pandemija korona i dalje uništava ekonomije, zaključeno je na Forumu koji je trajao od ponedeljka do petka.

Na najvažnijem godišnjem ekonomskom samitu, koji je prvi put održan putem video veze, a ne u bajkovitom švajcarskom gradiću Davosu, govorilo se o društvenom uticaju vanredne situacije, čije će se posledice verovatno osećati godinama, bez obzira na to što je pronađena vakcina, prenosi Deutsche Welle.

U izveštaju Foruma o globalnim rizicima za 2021. godinu, navedeno je da je pandemija Covid-19 pogoršala nejednakost u zdravstvu, obrazovanju i pristupu tehnologijama. „Gubitak posla, sve veća digitalna podela, poremećeni socijalni odnosi i nagle promene na tržištima mogli bi dovesti do strašnih posledica i izgubljenih prilika za velike delove globalne populacije“, navodi se u dokumentu.

Seizmički pomak na svetskom tržištu rada, koji je već bio u toku zbog tehnološkog napretka, ubrzan je za nekoliko godina u samo nekoliko meseci pandemije, a najveći teret ovih promena pao je na niskokvalifikovane radnike. Iako su neke zemlje intervenisale snažnom politikom da bi sačuvale radna mesta, pomažući radnicima da unaprede veštine, mere se moraju primeniti globalno, složili su se učesnici Davosa.

Prema oceni Međunarodne organizacije rada (ILO) veća državna potrošnja na prekvalifikaciju radnika pomoći će jačem ekonomskom oporavku, jer je to investicija, a ne trošak. Prema podacima ILO tokom pandemije ugašeno je oko 225 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom. Taj broj je četiri puta veći nego tokom finansijske krize 2008 – 2009 i predstavlja 8,8 odsto ukupnog radnog vremena na globalnom nivou.  

Ogroman značaj mnogi učesnici Foruma pripisali su događajima poput Brexita i politici bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa koji su, kako se navodi, bili podsetnici svetskim liderima na rizike od problema nejednakosti i polarizacije radnika. Zbog toga postoji rizik da se iz zdravstvene pređe u ekonomsku i društvenu krizu.

Prema rečima švedske ministarke spoljnih poslova Ane Lind pandemija korona virusa ima „specifičan uticaj“ na žene i devojke. Ona je objasnila da su žene uglavnom imale manje siguran posao na tržištu rada, jer je verovatnije da su radile neformalan posao. Pored toga, ona je istakla porast nasilja nad ženama tokom pandemije.  

Podestimo, kineski predsednik Si Đinping, pozvao je na multilateralizam i tehnološku razmenu, navodeći da je globalni ekonomski oporavak od posledica pandemije korona virusa „prilično klimav“ i da su dalji izgledi neizvesni. Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je na rastući uticaj američkih društvenih mreža, rekavši da njihov uticaj na društvo znači da su sada u mogućnosti da konkurišu izabranim vladama.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron poručili su da je vreme za multilateralizam i koordinirano delovanje sa novom američkom administracijom o različitim pitanjima, od digitalnog oporezivanja do trgovine i klimatskih promena. Američki predsednik Džo Bajden nije učestvovao na Forumu, a kako prenose agencije on će se u maju sastati sa kineskim predsednikom Sijem na ekonomskom skupu u Singapuru.