Roboti u Japanu preko ćelija ljudskog mozga se snalaze u lavirintu

Napredak u oblasti fizičkih rezervoara računara, tehnologije koja čini moždane signale lakšim za razumevanje, mogla bi da omogući robotima da nauče da razmišljaju kao ljudi, izjavili su istraživači u sredu.

Tehnologija koja je korišćena da trenira robote da se snađu u lavirintu preko elektronskih stimulansa nervnih ćelija ljudskog mozga, odnosno neurona, povezanog sa mašinom, napisali su naučnici Univerziteta u Tokiju u radu objavljenom u časopisu Applied Physics Letters, prenosi UPI. 

Neuroni upotrebljavani u eksperimentu razvijeni su iz živih ćelija i ponašale su se kao fizički “rezervoar” za kompjutersko generisanje koherentnih signala.

Signali, koji su homeostatični, ili živi, efektno su vodili robota kroz lavirint, navode naučnici.

Kad god bi se robot izgubio ili krenuo u pogrešnom smeru, neuroni u pomenutoj ćelijskoj strukturi su bili stimulisani električnim impulsom.

U toku istraživanja, robot je neprestano pohranjivao signale isprekidane električnim impulsima. Oni su služili kao znaci upozorenja sve dok robot nije uspešno izašao iz lavirinta. 

Ova istraživanja ukazuju na to da je robota moguće naučiti da usvoji ponašanje usmereno ka cilju bez dodatnih informacija, smatraju istraživači iz Japana. 

U toku eksperimenta robot nije mogao videti svoje okruženje ili doći do bilo kakve senzorne informacije, tako da je u potpunosti zavisio od električnih impulsa koji funkcionišu na principima pokušaja i grešaka, naveli su istraživači.

Koautor studije Hirokazu Takahaši (Hirokazu Takahashi) je u saopštenju za medije izjavio da je bio izuzetno inspirisan da dokaže hipotezu njihovog istraživanja, koja pokazuje da inteligencija u živom sistemu proizlazi iz mehanizma usmerenog ka pronalaženju izlaza u haosu.

Vodeći se ovim principima, intelektualne sposobnosti za rešavanje zadataka mogu biti naučene korišćenjem fizičkih rezervoara računara. To dalje može služiti za ekstrakciju haptičnih neuronskih signala i davanje homeostatičnih signala ili signala upozorenja, naveo je Takahaši.

Tako kompjuter stvara “rezervoar” koji razume kako da reši zadatak. Upotreba fizičkog rezervoara računara na ovaj način mogla bi doprineti boljem razumevanju moždanih mehanizama i dovesti do novog razvoja neuromorfičkog kompjutera, smatra Takahaši.

“Mozak deteta školskog uzrasta nije sposoban da reši matematičke probleme na nivou prijemnog ispita za fakultet verovatno upravo zbog njegove dinamike, a i zbog toga što njegov “fizički rezervoar” nije još uvek dovoljno obogaćen”, rekao je Takahaši.

On je dodao i da se sposobnost rešavanja zadataka određuje prema tome koliko je bogat “repertoar” prostorno-vremenskih šablona koji neuronska mreža može da proizvede.