Rudnici Kornvola plodonosni izvori litijuma

U uglu neuglednog industrijskog imanja, smeštenog nedaleko od Kornvola, iz šupljine u zemlji viri mala slavina. Tehničar koji nosi vizir, ne da bi se zaštitio od Covid-19, već od toplote, nežno okreće slavinu i bistra tečnost polako curi u plastičnu bocu, prenosi This is Money.

Zapravo, pomenuta tečnost je salamura, a ono što ona sadrži predstavlja potencijalnu transformaciju ne samo kornske ekonomije, već i britanske ekonomije u celini. Jer na ovom industrijskom imanju, jedna britanska kompanija pokušava da stvori domaću industriju proizvodnje litijuma, a ona počinje da donosi plodove.

Cornish Lithium je bila potomak rudarske industrije Džeremija Vrathala (Jeremy Wrathall), koji je pre nekoliko godina otkrio izveštaje o vrućim tečnostima, koje su se pojavile u nekim drevnim rudnicima kalaja i bakra u Kornvolu.

Nekada je vruća salamura iz podzemnih rudnika Kornvola bila vrlo nepoželjna pojava. Sada bi mogla biti ključ za otključavanje multimilionske ili milijarde dolara vredne industrije.

Litijum je tražen za upotrebu u električnim vozilima i sledećoj generaciji akumulatora energije, a Britanija je u poslednjih nekoliko decenija bila glavno proizvodno čvorište za evropsko tržište automobila. Ali Brexit je zakomplikovao stvari u tom pogledu, novim ugovorima koji predviđaju da određena količina sirovina za industrijsku robu mora da se nabavlja lokalno. Gde će Britanija dobiti sirovine, koje će omogućiti da njena proizvodnja automobila i dalje napreduje?

Mala slavina na industrijskom imanju nudi jedan mogući odgovor. Koliko je litijuma moguće izvući iz salamure u Kornvolu, otvoreno je pitanje. Prema dosadašnjim dokazima, malo je verovatno da je u pitanju mala količina, i moguće je da će na raspolaganju biti nekoliko decenija.

Cornish Lithium okupio je značajan kopneni paket i uveren je da će kada završe odgovarajuća ispitivanja i dođe vreme za komercijalnu ekstrakciju, moći da proizvede lavovski udeo litijuma u salamuri koju Kornvol na kraju proizvede.

Trenutni rad se fokusira na to kako najbolje izvući litijum iz salamure. Na jednoj strani slavine nalazi se mali kontejner pun visokotehnoloških mašina u vlasništvu francuske firme.

Preko dvorišta, iza kockastih kontejnera, koji se koriste za otpremu rasutih uzoraka, u šupi se nalazi još jedan potencijalni način obrade, koji koristi posebne metode, te skoro sav stvoreni otpad ponovo koristi.

Odluka o preradi je neizbežna, a očekuje se da će pilot postrojenje biti spremno do kraja marta sledeće godine. U međuvremenu, Cornish Lithium ima puno posla. Prvo, ove nedelje biće domaćin nekoliko poseta važnih ličnosti, jer je dolazak G7 privukao pažnju na lokalne potencijale u pogledu obnovljivih izvora energije.

Nakon toga, naglasak će se prebaciti na pokretanje pilot proizvodnje i na predloženo uvrštavanje na tržište Aim londonske berze. U skladu sa tim, prisutno je i pitanje kornskih mineralnih prava. Kroz posao koji je pokrenuo Džeremi Vrathal i koji sada nastavlja njegovo osoblje, kompanija je sakupila najveću izdvojenu bazu podataka o rudarskim pravima i vlasništvu. Ovo dovodi Cornish Lithium u poziciju regionalnog igrača. On je već igrao ključnu ulogu u najnovijem otkriću bakra kompanije Cornish Metals Ltd, kompanije sa londonske liste (16,4 p), koja ima projekte u oblasti kalaja u tom području.

Cornish Metals Ltd želi da nastavi sa prikupljanjem bakra u oblasti koja je nekada bila poznata kao „najbogatija kvadratna milja na zemlji“ zbog svoje ogromne mineralizovane zadužbine.

Da li će bilo koji deo Kornvola ikada više biti dostojan takvog naslova? Ambiciozna je ideja, ali nekoliko rudarskih kompanija pokušava da je ostvari, a Cornish Lithium je prethodnik, piše This is Money.