Rusi upozoravaju na rizik od deficita nafte i gasa ako prestanu ulaganja

Nedostatak investicija za proizvodnju nafte i gasa, kao i fascinacija zapadnih zemalja „zelenom“ energijom mogu, u budućnosti dovesti do ozbiljnog nedostatka fosilnih goriva na globalnom tržištu, ocenio je izvršni direktor ruskog proizvođača nafte Rosenft Igor Sečin na Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu.

„Regionalizacija tržišta, pojava još jednog faktora za jačanje globalne multipolarnosti i rastuća uloga nacionalnih valuta rezultat su pandemije korona virusa, zajedno sa globalnom ekonomskom krizom. Svaka zemlja traži svoj put, posebno za izlaz iz pandemije“, rekao je Sečin, prenosi TASS.

Izlazak iz pandemije trajaće najmanje od 12 do 14 meseci, naveo je izvršni direktor Rosnefta, dodajući da je ovaj vremenski period potreban za vakcinaciju 70 odsto svetske populacije. U međuvremenu, ruski naftni i gasni sektor transformiše se pod uticajem pandemije i drugih faktora, istakao je on i dodao: „Sigurno ćemo videti nove igrače, kao i rast srednjih kompanija i ukupnu konsolidaciju sektora u bliskoj budućnosti“.

Prema njegovim rečima, rast rezervi nafte i gasa bio je na najnižim nivoima poslednjih godina, a određeni deficit resursa je očigledan. Kako je istakao Sečin, trend može postati „nova norma“ za velike globalne kompanije i može dovesti do iscrpljenja baze resursa, dok se svet suočava sa rizikom od ozbiljnog nedostatka nafte i gasa .

On smatra da će se potražnja za naftom oporaviti kada se smanji efekat pandemije na globalnu ekonomiju. „Kako je u toku vakcinacija velikih razmera i kada se efekat pandemije na svetsku ekonomiju povuče, potražnja za naftom će se oporaviti, i za to je neophodno biti spreman. Potražnja za energijom će rasti u budućnosti i novi talasi zaraze mogu samo usporiti, ali ne i zaustaviti taj proces“, izjavio je Sečin. Kako je rekao, do 2040. godine biće potrebno ulaganje u sektor nafte i gasa u vrednosti od oko 1.700 milijardi dolara da bi se podržao trenutni nivo proizvodnje.

Prema njegovim rečima, ravnomerni razvoj naftnog i gasnog i ’zelenog’ sektora je sasvim moguć. Na primer, u azijsko-pacifičkom regionu rast obnovljivih izvora energije veći je nego u Evropi i SAD nekoliko puta, što ne zamenjuje istovremeni razvoj tamošnjih tradicionalnih sektora, objasnio je on.