Ruski investitori napuštaju Kipar

Ruske investicije imale su značajnu ulogu za kiparsku ekonomiju tokom godina. Kipar je bio prva opcija za ruske privrednike koji žele da prošire svoje aktivnosti u inostranstvu. Postoji mnogo razloga za to, koji prevazilaze povoljno poresko okruženje Kipra i visok nivo usluga. Ova veza, međutim, nije uvek bila glatka, ocenjuje CyprusMail. Naročito u poslednjih nekoliko godina, zbog promene kursa ruske vlade, trend je preoblikovan, a to istovremeno utiče na bilateralne odnose kakvi su bili ustaljeni.

Krajem prošle godine potpisan je protokol o izmenama i dopunama Ugovora o dvostrukom oporezivanju između Kipra i Rusije. Već od prošlog avgusta, kada se iz ruskog Ministarstva finansija pročulo da se „kiparska delegacija u potpunosti složila sa uslovima ruske strane“, bilo je očigledno u kom će smeru ići ovaj sporazum. On se uglavnom odnosio na povećanje poreza dividendi i odlazne kamate na 15 odsto sa Kipra u Rusiju.

U suštini, ovo je bila ratifikacija ruske namere da poveća poreske stope za sve one privrednike, koji su odabrali da svoje aktivnosti obavljaju u inostranstvu. U stvari, Kipar je bio preteča sporazuma koji su usledili sa Maltom i Luksemburgom, dok Holandija, s obzirom na svoje potpuno različite mogućnosti, pokušava da uzvrati udarac i još uvek pregovara o uslovima.

S druge strane, uprkos izjavama Moskve da želi da izmeni sve svoje bilateralne ugovore o dvostrukom oporezivanju, postupak revizije je u nekim slučajevima stagnirao, poput Švajcarske. Otuda je ovo stvorilo dva, ako ne i više različitih nivoa saradnje, dok Kipar kao nekada vodeća destinacija, sada više košta investitore i ima poteškoće u nadmetanju sa velikim brojem država, koje su postigle povoljnije bilateralne sporazume sa Kremljom.

Rusija je nedavno izmenila svoj poreski zakon kako bi promovisala dobrovoljni povratak ruskih fondova u zemlju. Pomenuti postupak, zajedno sa činjenicom da se regulatorni okvir razlikuje od zemlje do zemlje, često izaziva tendencije da se velike kompanije vraćaju u Rusiju iz inostranstva.

Dobar primer je Maroko, koji je uključio prakse koje su promovisale UN i izradio novi model svojih bilateralnih sporazuma, koji predviđa pitanja poput održivog rasta, zaštite zemlje domaćina investicije, kao i investitora, i istovremeno uključuje odredbe za rešavanje bilo kakvih potencijalnih sporova između strana i investitora. Zemlja je nastavila krug sastanaka radi ponovnih pregovora o svojim bilateralnim ugovorima o ulaganju kako bi ih uskladila sa svojim povećanim zahtevima.

U poređenju sa tim, čini se da Kipar nije preduzeo mere za reviziju svojih bilateralnih ugovora o ulaganju, uprkos uticaju koji to ima na njegovu ekonomiju. Isto se odnosi i na tradicionalne ekonomske partnere, poput Rusije, koji su uvek bili izvori direktnih stranih investicija. Stvaranje nepovoljnog ekonomskog okruženja za ruske investicije na Kipru, nešto je što je zemlja pokušala da izbegne 2013. godine smanjenjem depozita i jasno podržava napore Kremlja da ruski novac vrati kući.