SAD uvode carine od 25 odsto na uvoz iz Brazila

Sjedinjene Američke Države uvode carine od 25 odsto na uvoz iz Brazila posle zaključka, kako je rečeno, da je ta zemlja, 10. svetska privreda, primenila niz nefer trgovinskih postupaka. 

Carine koje su prvo predložene prošlog meseca stupiće na snagu 22. jula, prenosi Beta.

Izuzeća se odnose na kafu, govedinu, pomorandže i sok od pomorandže, neke proizvode od nafte i gasa i vazduhoplovne i svemirske delove.

Iz Kancelarije američkog trgovinskog predstavnika kazali su da je posle jednogodišnje istrage zaključeno da Brazil primenjuje nefer trgovinsku praksu na više proizvoda, uključujući slabu primenu antikorupcijskih mera, i sopstvenih nefer carina. SAD su, međutim, godinama imale višak u trgovinskoj razmeni sa Brazilom, ukazuje AP.

Trgovinski predstavnik SAD Džejmison Grir (Jamieson Greer) ocenio je u saopštenju da je ovakva mera neophodna da bi se osiguralo da se američki radnici i kompanije takmiče pod jednakim uslovima. 

„Dugi pregovori sa Brazilom tokom protekle godine nisu rešili ova pitanja, ali ostajemo otvoreni za nastavak pregovoranja da bismo doneli preko potrebne promene za probleme identifikovane u istrazi“, rekao je Grir.

Kada su američki zvaničnici početkom juna upozorili da predlažu uvođenje ovih carina, brazilski predsednik Luis Inacio Lula da Silva (Luiz Inácio Lula da Silva) je reagovao s ogorčenjem. On je ukazao na političke razloge, okrivljujući svog političkog rivala senatora Flavija Bolsonara (Flávio Bolsonaro). Bolsonaro je nedavno posetio Vašington. On je sin bivšeg predsednika Žaira Bolsonara (Jair Bolsonaro), saveznika predsednika SAD Donalda Trampa (Donald Trump).

Povodom uvođenja carina, državni sekretar SAD Marko Rubio (Marco Rubio) napisao je na mreži X da „ne treba da bude zabune zašto predsednik Lula i njegova vlada nisu vodili pregovore iskreno i konstruktivno“. „Njegove ekonomske politike su loše za Amerikance i loše za Brazilce. Tokom protekle godine Lula je stavio sopstveni ego iznad sklapanja dogovroa za dobrobit brazilskog naroda, i ove carine su cena toga“, napisao je Rubio.

Carine se primenjuju prema odeljku 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, kojim se dozvoljava SAD da pokrene istragu oko brazilske trgovinske prakse.

Američki Vrhovni sud je presudio u febrauru protiv mnogih Trampovih carina uvedenih pod drugim zakonom, Zakonom o hitnim međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA) iz 1977. godine. Sud je ustanovio da je prekoračio svoja ovlašćenja po tom zakonu uvodeći carine američkim trgovinskim partnerima, uključujući Brazil.

Po tom zakonu Tramp je uveo carinu od 50 odsto Brazilu iz protesta zbog suđenja Žairu Bolsonaru zbog pokušaja da preinači gubitak na izborima 2022. godine. Činilo se, međutim, da su se Trampovi odnosi sa Lulom popravili u maju, kada je brazilski predsednik posetio Belu kuću, piše AP.