Samo 33 objekta u Srbiji poseduju zeleni sertifikat

Zelena gradnja u Srbiji još uvek nije dovoljno zaživela, što potvrđuje i podatak da samo 33 objekta poseduju zeleni sertifikat koji znači da zgrada štedi energiju i vodu, da je građena od prirodnih materijala, pa do toga da koristi biljke koje ne zahtevaju često zalivanje.

Državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović kaže da zelena gradnja nije u punoj meri zaživela u našoj zemlji, ali da Srbija jeste na dobrom putu da unapredi zakone koji obuhvataju tu oblast, kao i da edukuje stanovništvo, privredu i institucije o značaju održivih rešenja u izgradnji, prenosi Tanjug.

Na promociji objekata koji su dobili LEED/BREEAM sertifikat, a koju je u okviru Svetske nedelje zelene gradnje organizovao Savet zelene gradnje u Srbiji, Damnjanović je kazala da će ministarstvo sa Savetom uspostaviti bližu saradnju, u smislu da članovi Saveta budu članovi radne grupe za izmenu zakonskih propisa.

„Mi u zakonima koje resorno predlažemo imamo sadržana načela i principe zelene gradnje, ali nigde nemamo eksplicitno prepoznatu zelenu gradnju od pojma do nekih standarda koji se primenjuju u ovoj oblasti“, rekla je Damnjanović.

Ističe da je to poziv ministarstva da se izmene pojedini zakoni kojima se, između ostalih, reguliše i oblast zelene gradnje, a u delu koji se tiče prostornog planiranja i urbanizma, izgradnje i u toku trajanja eksploatacije objekta.

Damnjanović ističe da zelenih objekata u Srbiji ima nedovoljno, da se većinom grade u velikim gradovima, najviše Beogradu, i da se uglavnom radi o komercijalnim objektima.

„Izmenom zakona i drugih propisa mislim da ćemo doći do zadovoljavajućeg broja takvih objekata“, ocenila je Damnjanović.

Objasnila je da zeleni objekat ne znači da ta zgrada ima „zelenu fasadu ili zeleni krov“, već da podrazumeva zaštitu od buke, štednju energije, vode, da je „pametna“, da ima veći kvalitet i komfor življenja, a koji ne zagađuje prirodu.

Izvršni direktor Saveta zelene gradnje Dragana Korica precizira da u Srbiji zeleni sertifikat ima tek 33 objekata, dodajući da je prvi zeleni sertifikat dodeljen 2013. godine.

Član bord direktora Saveta zelene gradnje Martin Elezović objasnio je da postoji čitav niz kriterijuma koje zgrada mora da zadovolji da bi bila zelen ili održiva, a to su elementi koji se odnose na menadžment, proceduru dizajna, na energiju, vodu, na transport, materijale, otpad, zagađenje.

„Zgrada mora da štedi i energiju i vodu i da vodi računa o materijalima koje koristi, da vodi računa da ne zagađuje okolinu i da unapređuje ekološke karakteristike“, rekao je Elezović.

Kaže da u našoj zemlji ima sve više kompanija koje grade zelene zgrade i koje za svaki projekat unapređuju svoje znanje i tehnologije.