Samo deset odsto nemačkih firmi želi da se okrene domaćim dobavljačima

Uprkos pandemiji korona virusa, mali broj kompanija u Nemačkoj okrenuo se domaćim lancima dobavljača i želi da promeni dosadašnju praksu globalnih nabavki, pokazuje istraživanje instituta IFO sprovedeno za Fondaciju Konrad Adenauer (Konrad Adenauer Stiftung).  

Među 5.000 anketiranih kompanija, samo jedna od deset planira da se u budućnosti više oslanja na domaće lance snabdevanja, navodi se u saopštenju instituta IFO dostavljenom Tanjugu.

„Mnoge kompanije nameravaju da prošire svoje magacine i povećaju broj dobavljača“, ističe direktorka IFO Centra za međunarodnu ekonomiju, prof. dr Lisandra Flah (Lisandra Flach).

Ovaj trend je prisutan u svim sektorima privrede. Velike kompanije se oslanjaju na širi krug dobavljača, dok mala i srednja preduzeća planiraju da povećaju svoje skladišne kapacitete. U proizvodnji, 44 odsto kompanija planira da promeni strategiju nabavki.

„Proizvođači koje pogođa nedostatak materijala verovatno će sve češće pribegavati promeni svoje strategije nabavki“, kaže Flah.

U veleprodaji ta cifra iznosi 35 odsto, u maloprodaji 27 odsto, dok u sektoru usluga samo 10 odsto kompanija planira drugačiju strategiju nabavki.

Studija takođe otkriva da bi vraćanje proizvodnje iz inostranstva u Nemačku ili u obližnje zemlje dovelo do velikog gubitka lokalnog napretka.

„Ova vrsta preseljenja mogla bi da uzrokuje pad realne ekonomske proizvodnje Nemačke za skoro 10 odsto“, navodi Flah.

Isto se odnosi i na preseljenje proizvodnje iz dalekih destinacija u susedne evropske zemlje, što bi, prema istraživanju, rezultiralo smanjenjem nemačke ekonomske proizvodnje za 4,2 odsto.

Ovo jasno pokazuje da bi „politički vođena, sveobuhvatna reorganizacija lanaca snabdevanja nemačkih kompanija bila nepotrebna i da bi preseljenje ove vrste takođe bilo izuzetno skupo za ekonomiju i društvo“, kažu u Fondaciji Konrad Adenauer.

Malim i srednjim preduzećima (MSP) je naročito teško da dalje diverzifikuju dobavljačke lance. Njima je često potreban relativno veliki napor da uspostave i koordiniraju poslovne odnose sa nekoliko stranih dobavljača.

„Od velike pomoći bi bili trgovinski ugovori koji su više prilagođeni sektoru MSP kada je u pitanju stvaranje robusnijih lanaca snabdevanja“, kaže Andreas Baur, koautor studije.

Pojednostavljivanje i harmonizacija pravila o poreklu bi, na primer, znato olakšali malim i srednjim preduzećima da koriste sporazume o slobodnoj trgovini, što bi otvorilo nove mogućnosti za diverzifikaciju, konstatuje se u istraživanju.

Studija pokazuje i da lanci vrednosti unutar Evropske unije, iz nemačke perspektive, imaju daleko najvažniju ulogu, i da EU igra presudnu ulogu za Nemačku i u geopolitičkom smislu.

Sama nemačka ekonomija je manje važna kao snabdevač Kine i Sjedinjenih Američkih Država, ali u celini, EU je najvažniji dobavljač poluproizvoda za te dve zemlje.

„Ove međuzavisnosti između Kine i EU umanjuju verovatnoću agresivnih trgovinskih mera, jer bi obe strane imale mnogo toga da izgube u trgovinskom sukobu“, zaključuje Lisandra Flah.