Samohrani roditelji ne bi smeli da dobijaju otkaze

Prošla godina bila je izazovna za mnoge zaposlene roditelje usled pandemije korona virusa. Balansiranje između radnih i porodičnih odgovornosti bilo je posebno teško za porodice sa malom decom, a posebno za samohrane roditelje.

„Prvi i osnovni problem je što ta populacija nije nigde evidentirana u zakonu osim u Zakonu o socijalnoj i dečjoj zaštiti, kod ostvarenja dečjeg dodatka, gde u članovima 19 ili 20 piše da je dečji dodatak uvećan od običnog zbog samohranosti roditelja. Država mora da donese posebne uslove za samohrane roditelje, a ne da samohranim roditeljima smatraju samo udovce i udovice. Samohrani roditelji su i razvedeni, jer je dete povereno jednom od roditelja, samohrana majka je i žena koja rodi vanbračno priznato ili nepriznato dete“, objašnila je za Biznis.rs predsednica Udruženja samohranih roditelja, Vera Totić.

U 2020. godini bilo je 195,4 miliona domaćinstava u Evropskoj uniji, pokazuju podaci istraživanja Kancelarije EU zadužene za statistiku (Eurostat). Skoro trećina domaćinstava (29 odsto) imala je dete u njemu. Oko 14 procenata domaćinstava sa decom (7,8 miliona) bila su sa samo jednim roditeljem i učestvovala su sa četiri odsto u ukupnom broju.

Udeo domaćinstava sa jednim roditeljem veoma se razlikovao među članicama EU. Udeo veći od 20 procenata svih domaćinstava sa detetom imale su Švedska (34 odsto), Danska (29 procenata), Estonija (28 odsto), Letonija i Litvanija (obe po 25 procenata) i Francuska (21 odsto).

Najmanji udeo imale su Hrvatska (pet procenata), Rumunija (sedam odsto) i Finska (osam procenata), dok su Grčka, Slovačka, Malta, Poljska, Španija i Slovenija sve imale po devet odsto.

U bazi ima podataka za Srbiju i oni su dvostruko povoljni:

1. imamo jedan od najnižih udela samohranih roditelja u Evropi i
2. udeo u ukupnom broju se smanjivao poslednjih godina.

Srbija je imala 45.500 porodica sa jednim roditeljem u ukupno 840.700 porodica sa decom i udeo je bio 5,4 odsto u 2020. godini. Manji udeo od Srbije imale su samo Hrvatska, Turska i Severna Makedonija, bez podataka za Albaniju i Bosnu i Hercegovinu.

Udeo je smanjen za 6,7 procenata u 2014. godini, jer je broj porodica sa samohranim roditeljima (sa 61.300 u 2014. godini) brže smanjivan od ukupnog broja porodica sa decom (911.600 u 2014. godini).

U odnosu na 2014. godinu rast udela samohranih roditelja imalo je 20 zemalja, a smanjenje je registrovano u 12 država. Veće smanjenje udela od Srbije imale su samo Mađarska, Nemačka, Luksemburg i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Da se samohrani roditelji teže zapošljavaju nego ostali, potvrdila je i Totić i istakla da je razlog tome što sistemom nije regulisano da jednorodne porodice mogu smeštati dete ili decu u kolektive, kako bi roditelj mogao da traži posao, odgovori na probni rad i eventualno imao sreću da mu poslodavac odobri rad samo u prvoj smeni.

„To naravno mora biti regulisano na državnom nivou, ali nije. Takođe, zakon ne štiti samohrane roditelje od otkaza i sličnih izazova, osim u delu da poslodavac ne sme da im daje tri smene, već samo jednu, kada dete ima ne više od godinu dana. Majka i ima mogućnost da ne radi dve godine, ali to poslodavci umeju svojim kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu da smanje, pa ona mora da se snalazi kako zna i ume“, naglasili su naši sagovornici.

Kao jedno od rešenja, oni navode da bi država mogla da otvori i reguliše smeštaj dece u kolektivu, koji će raditi u tri smene, jer onaj roditelj koji mora da radi kako bi sačuvao svoj posao u tri smene obično nema dovoljno sredstava i da preživi i da plaća bebisiterke za takve prilike.

„Samohrani roditelji bi morali da imaju prvenstvo pri zapošljavanju, ne bi smeli da dobijaju otkaze, osim ukoliko nije neko krivično delo u pitanju“, zaključila je predsednica Udruženja samohranih roditelja.