Samostalni umetnici najteže pogođeni korona krizom

Pravo na rad, iako je Ustavom zagarantovano, radi sprečavanja širenja pandemije korona virusa uskraćeno je mnogima. Čitavim profesijama onemogućeno je da rade, među kojima se nalaze i samostalni umetnici koji, iako su dobili jednokratnu pomoć, ipak i dalje ulaze u kategoriju najugroženijih.

„Sve izvođačke umetnosti, ne samo pozorište, već i muzička i plesna scena ugrožene su usled pandemije korona virusa, a ova situacija najteže je pala samostalnim umetnicima, jer kolege i koleginice koje su zaposlene pri pozorištima, uprkos svemu, dobijaju svoja primanja. Pozorišta su počela da prikazuju snimke svojih predstava online, ali je posebno umeće znati snimiti predstavu tako da je dočarana na pravi način, i prilagođena novom mediju“, izjavila je za Biznis.rs samostalna umetnica, koreografkinja, rediteljka, glumica, plesna i dramska pedagoškinja Sanja Krsmanović Tasić.

Ističe da trenutno prati hibridni Kongres svetske asocijacije ASITEŽ, asocijacije koja je posvećena pozorištu za decu i mlade, koji se održava i uživo u Japanu, i, kako kaže, zadivljena je kako su kolege iz sveta snimile neke od svojih predstava.

„Uživanje je gledati ih. Ipak i dalje ne verujem da je moguće ostvariti online pozorište, jer je ono zasnovano pre svega na interakciji glumaca i publike, i njihovom boravku u istom fizičkom prostoru“, navodi naša sagovornica.

Na pitanje da li su neka pozorišta pogođenija manje, a neka više korona krizom, Krsmanović Tasić ne smatra da tu ima neke razlike, osim u tome što su, kako smatra, opet samostalne trupe i umetnici ugroženiji.

„Institucionalna pozorišta su i dalje podržana, iako se predstave malo ili nimalo igraju. Napisala sam članak o položaju samostalnih umetnika za list našeg udruženja LUDUS, gde sam detaljno opisala situaciju u kojoj se samostalni umetnici nalaze. Naslov članka govori za sebe – Samostalni umetnici na vetrometini“, napominje samostalna umetnica.

Kada je u pitanju plan po kojem će da rade ubuduće pozorišta, s obzirom na to da se pandemiji trenutno ne nazire kraj, naša sagovornica kaže da kada pogleda na godinu koja je za nama, može da kaže da je ipak bila uspešna i da su se neke stvari dešavale i ostvarile uprkos ovoj teškoj situaciji.

„U današnje vreme, bilo kakvo živo izvođenje pred publikom predstavlja podvig. Uskoro će lepo vreme, tako da je jedini način da se što više programa izvodi napolju, pod vedrim nebom. Vraćamo se antici, kada se u amfiteatrima, pod nebom i zvezdama, dešavalo uzbudljivo pozorište. Čula sam od kolega da se snima punom parom, da se snimaju filmovi i serije, naravno u kontrolisanim i bezbednim sredinama. Drago mi je da ipak nije sve stalo“, konstatuje Krsmanović Tasić.

Pozorišta mogu da nastave sa radom pod određenim uslovima

Vlada Srbije odlučila je 22. marta da ugostiteljski objekti i tržni centri ostanu zatvoreni, dok uslužne delatnosti, prehrambene prodavnice, bioskopi, pozorišta, galerije i biblioteke mogu da rade uz poštovanje strogih epidemioloških mera. Bioskopi, pozorišta, biblioteke i druge ustanove kulture, frizerski saloni i ostale uslužne delatnosti moraju obezbediti minimum devet kvadratnih metara po osobi ili posetiocu.

Ovim odlukama pozorišta će moći da nastave sa radom u manjim kapacitetima, dok će samostalni umetnici morati da nađu način da se prilagode, a kako naša sagovornica kaže, ipak se nešto dešavalo od početka pandemije i u nekim momentima, iako pod drugačijim uslovima, uspeli su povremeno da rade.

„Primera radi, uspeli smo da sa mladim glumcima pozorišta ‘Patos’ iz Smedereva procesno napravimo kolažnu predstavu baziranu na basnama, koja je bila deo festivala ‘Na sopstveni pogon’. Probe smo imali na Smederevskoj tvrđavi i u parkovima, a samo igranje bilo je u atrijumu Kulturnog centra, dakle, pod vedrim nebom, u septembru prošle godine. Takođe, veliki zadatak koji sam imala, bilo je prekrajanje sopstvene selekcije INFANT Festivala na formu i sadržaj koji će moći da bude ostvaren na bini pored Dunava, u Kineskoj četvrti. Festival je kraće trajao, i bio je sastavljen od domaće produkcije, ali je ipak bio celovit, i vrlo uspešan“, priseća se Krsmanović Tasić.

Ističe i da su uspeli da izvedu kraći deo predstave 2100: Skaska o Aski na prologu Bitef Polifonije ispred Bitef teatra na trgu Mire Trailović.

„Imali smo sreću da je u januaru bilo moguće igranje u samom Bitef teatru, pa smo održali drugi deo naše Manifestacije ‘Dani Smiljane Mandukić’, tako da je publika imala priliku da vidi čak pet vrlo uspešnih koreografija, od kojih su tri bile premijerno izvedene. Pre toga, takođe smo uspeli uživo uspeli da održimo okrugli sto o položaju igrača i koreografa savremene igre u Ostavinskoj galeriji“, navodi samostalna umetnica, održavajući optimizam uprkos izazovima koje pandemija nameće.