Šećer i ulje će sigurno poskupeti

Povećanje svetske cene hrane, a posebno biljnih ulja, šećera i žitarica, o čemu ovih dana izveštava Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), sigurno će dovesti do određenog poskupljenja tih proizvoda i na domaćem tržištu, kaže za portal Biznis.rs stručnjak za agrar Milan Prostran.

Prema njegovim rečima, to poskupljenje sigurno neće biti drastično, a njegove pozitivne strane biće ponovno interesovanje investitora za ulaganja u agrar.

„Kada već država nema dovoljno sredstava za ulaganje u poljoprivredu, nešto se mora nadomestiti sa druge strane, odnosno od potrošača“, konstatuje Prostran i dodaje:

„Nažalost, mi više nemamo mnogo zasađene šećerne repe. Od nekadašnjih 110.000 hektara, danas je pod ovom kulturom tek nešto između 35 i 40 hiljada hektara. Rade nam dve ili tri šećerane. Mnogo manje se u ovaj segment ulaže, ima manje zainteresovanih za unapređenje ove kultrure. Sve ovo je posledica liberalizacije tržišta šećera u Evropi“, ističe stručnjak za agrar.

Dodaje i da je dobro što je cena šećerne repe povećana. Misli da će to vratiti deo proizvođaća ovoj kulturi, kao što su se neki vratili proizvodnji pšenice i to im se isplatilo. Pšenica je uvek između 15 i 16 dinara, a sada je 22 i 23 dinara. U bogatijim zemljama, ističe on, država je ta koja čuva rezerve, a ne građani po svojim ostavama. Zato se, napominje, i desilo da početkom krize sa koronom, gledamo iz velikih svetskih centara prazne rafove. Povećanu tražnju je uzrokovalo i povećanja zaliha država, što je podiglo i svetske cene hrane.

„Pandemija je prethodnih godinu dana pokazala da su bolje prošle, odnosno manje izgubile države kod kojih je agrar i proizvodnja hrane razvijena. I Srbija je u ovom periodu solidno prošla. Poljoprivreda je jedini privredni sektor koji je u prošloj godini ostvario rast od više od pet odsto. To je, sigurno uticalo i da negativan rast BDP ne bude snažniji“, objašnjava Prostran.

Ove namirnice, inače, spadaju u grupu onih strateških proizvoda za koje je u maloprodaji u Srbiji ograničena marža. Ova odluka doneta je pre desetak godina, kada je zbog nameravanih poskupljenja izazvana i veštačka nestašica proizvoda čak i država iz robnih rezervi i uvoza snabdevala tržište po određenim, nižim cenama, a što je uticalo i na proizvođače da odustanu od daljeg povećanja cena svojih roba.