SEDAM DRŽAVA NIJE ZA EVROPSKI PLAN OPORAVKA Višegradska grupa protiv kriterijuma za finansiranje

Lideri Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke okupljeni u takozvanoj Višegradskoj grupi sastaju se u četvrtak, 11. juna u češkom dvorcu Lednice, gde se održava prvi veliki sastanak evropskih lidera licem u lice od početka pandemije korona virusa. Oni će tokom razgovora nositi maske i rukavice, kao i novinari koji će pratiti konferenciju za medije.

Povod za okupljanje Višegradske grupe je formulisanje zajedničkog stava o 750 milijardi evra vrednom fondu za ekonomski oporavak od posledica krize uoči samita Evropske unije 19. juna koji će biti održan putem onlajn video konferencije, prenosi Euractiv. Lideri V4 ne slažu se sa kriterijumima za raspodelu sredstava iz fonda za ekonomski oporavak.

Češki premijer Andrej Babiš izrazio je rezervu nad planom tvrdeći da favorizuje prezadužene zemlje poput Italije i Španije. „Kriterijumi (za raspodelu novca) prilagođeni su zemljama koje nisu imale odgovornost u pogledu duga, budžetske discipline i zaposlenosti“, ocenio je prošle nedelje Babiš nakon razgovora sa premijerom Slovačke Igorom Matovičem, sa kojim ima usaglašen stav o ovom pitanju.

Mađarski premijer Viktor Orban nazvao je plan „apsurdnim“ i rekao da je paket finansijske pomoći upalio „crvena svetla“, jer se ne sastoji samo od doprinosa zemalja članica EU, nego i od kredita, prenosi EU Observer. Pomenuti portal navodi da u okviru V4 postoje razlike, jer Poljska ima veliku korist od usvajanja postojećeg predloga fonda za ekonomski oporavak i podržava ga.

Zajedno sa predlogom dugoročnog budžeta (2021-2027) u iznosu 1.100 milijardi evra, ukupna suma finansijskog paketa koji je 27. maja predložila EK je 1.850 milijardi evra. Fond za pomoć sastoji se od 500 milijardi evra bespovratne pomoći za države i sektore koji su najteže pogođeni pandemijom, kao i 250 milijardi evra u vidu povoljnih kreditnih zajmova. Ukupno 750 milijardi evra za oporavak.

Prema planu EK, Italiji i Španiji sleduje najviše novca. Italija bi dobila 81,8 milijardi evra direktne pomoći i još 90,9 milijardi evra kredita, dok će Španija dobiti 77,3 milijarde evra pomoći i 63,1 milijardu kredita, navedeno je u dokumentu EK.

Glas protiv ovog predloga prve su podigle Austrija, Holandija, Danska i Švedska, takozvana štedljiva četvorka. Suština njihovog protivljenja je odluka o podeli grantova, iako su se oni zalagali za pomoć kreditiranjem. U međuvremenu, Danska je ublažila stav u vezi sa planom, pa sada insistira da se odnos grantova i kredita izmeni, odnosno da se učešće grantova umanji.

Danski mediji preneli su da je tamošnja Vlada otvorena za pristanak na veći budžet, kao i da će insistirati na dobijanje kompenzacije za doprinose u budžet EU, koji je uživala Velika Britanija. Francuska se zalaže za oslobađanje od rabata, dok je EK predložila njegovo postepeno ukidanje.

„Štedljiva četvorka“ držala se zajedno tokom prve runde pregovora lidera EU o budžetu, zalažući se za manju sumu, zbog izlaska Velike Britanije iz EU. Lideri četiri zemlje održali su u sredu onlajn sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Šarl Mišelom (Charles Michel) o budžetu i fondu za oporavak.  

Još od dana objavljivanja predloga očekuju se teški pregovori, a konačna odluka o količini i načinu raspodele novca ipak neće biti doneta na samitu lidera EU 19. juna u Briselu. EK je pedložila da se novac za finansiranje oporavka pozajmi na tržištu, pa da ga usmeri državama članicama kroz budžet, putem zajmova i grantova. Vraćanje dugova trajalo bi 30 godina, počev od 2027. godine. Čini se da trenutno sedam zemalja nije spremno da podrži predlog.  

„Prava diskusija započeće sledeće nedelje, a do tada je samo podizanje temperature“, rekao je neimenovani zvaničnik EU, prenosi EU Observer. Nakon rasprave očekuje se da će Mišel intenzivno raditi u cilju postizanja kompromisa, a da će konačna oduka biti doneta u julu, kada bi evropski lideri trebalo uživo da se sastanu u Briselu.