SEZONSKI RADNICI VIŠE NEĆE RADITI „NA CRNO“ Uskoro jednostavnije procedure za angažovanje radnika u građevinarstvu, turizmu i kućnim poslovima

Prvi nacrt izmena i dopuna Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, kojim bi model prijave uspešno uveden u poljoprivredi bio proširen na nove sektore, mogao bi da bude spreman već do februara, a u primeni sredinom 2021. godine, najavljeno je na prvoj sednici Vladine međuresorne radne grupe za izradu ovog propisa.

Radna grupa razmotriće mogućnost da poslodavci mogu da prijave po pojednostavljenoj elektronskoj proceduri, sezonske i povremeno angažovane radnike u građevinarstvu, turizmu, ugostiteljstvu, poslovima u kući i kreativnim industrijama, gde postoji značajan obim rada na crno.

„Brojke pokazuju koliko je uspešna bila reforma koju smo sproveli. U prvoj godini primene elektronskog sistema prijave radnika na sezonskim poslovima u poljoprivredi, broj registrovanih sezonaca povećan je sa 3.500 na nešto više od 26.600. Tokom 820.000 dana angažovanja za njih su plaćeni porezi i doprinosi u iznosu od 250 miliona dinara, a novi sistem koristilo je 311 poslodavaca“, kazala je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.

Prema njenim rečima, vođena dobrim rezultatima Vlada Srbije i nadležno ministarstvo prepoznali su potrebu da se proširi obuhvat reforme sezonskog zapošljavanja i na sektor građevine, turizma i ugostiteljstva, kao i pomoć u kući. 

Britanska ambasada, putem Fonda za dobru upravu Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, podržaće proširenje sistema kroz projekat „Promocija ekonomskog razvoja i dobrog upravljanja kroz uvođenje pojednostavljenog modela zapošljavanja neformalnih radnika“, koji će sprovesti NALED.

„U poslednjih pet godina sa NALED smo radili na smanjenju birokratije i razvoju eUprave, kroz projekte kao što su ukidanje pečata i elektronski upis imovine u katastar. Sada želimo da podržimo zapošljavanje, kroz dalji razvoj digitalne platforme za prijavu radnika i podizanje svesti o prednostima legalnog radnog angažovanja“, izjavila je otpravnica poslova u Britanskoj ambasadi Rebeka Fabrici.

Direktorka za regulatornu reformu u NALED Jelena Bojović istakla je da je neformalno zapošljavanje jedan od ključnih generatora sive ekonomije.

„Fizički radnici na gradilištima, pomoćni konobari, bejbisiterke, statisti ili asistenti na snimanju filma najčešće su traženi na manji broj dana tj. po potrebi. Prijava na ugovor s nepunim radnim vremenom bi na mesečnu zaradu od 30.000 dinara značila poresku obavezu skoro 20.000 dinara zbog čega i poslodavac i radnik pre biraju isplatu bruto iznosa ‘na ruke’, bez plaćanja doprinosa i poreza“, kazala je Bojović.

„Kao i kod poljoprivrede cilj nam je da zaštitimo radnike, da im bude plaćeno penziono i deo zdravstvenog, da olakšamo poslodavcima, da omogućimo prijavu putem portala ili mobilne aplikacije, za konkretne dane, uz plaćanje stimulativnog fiksnog iznosa za poreze i doprinose, i da država bude u dobitku“, rekla je ona.

Kako se navodi u saopštenju NALED, prema podacima Zavoda za statistiku, procenat neformalno zaposlenih u ukupnom broju radnika iznosi 18,2 odsto i najčešće su to osobe angažovane na kraći rok. Trećina radnika na crno radi do tri meseca i još petina do šest meseci.

Procena NALED analize o mogućnosti proširenja sistema na druge sektore ukazuje da je u građevinarstvu trećina zaposlena na crno (od ukupno 140.000), u turizmu i ugostiteljstvu oko petine radnika (od oko 102.000), a na poslovima u kući svaki drugi. Zbog toga se očekuje da bi izmene zakona u legalne tokove uvele još nekoliko desetina hiljada građana.