SILICIJUMSKA DOLINA KINE BELEŽI PAD EKONOMIJE Najgori rezultati u poslednjih 40 godina

Ekonomija kineskog grada Šenžena, tehnološkog centra poznatog i kao „Silicijumska dolina Kine“, zabeležila je pad ekonomije za 6,6 odsto u prvom kvartalu, što predstavlja najgori rezultat u poslednjih 40 godina. Podaci lokalnih vlasti pokazuju da je Šenžen prošao nešto bolje od nacionalne ekonomije, koja je u proseku pala za 6,8 odsto tokom prvog kvartala. Ekonomija južne provincije Guangdong, u kojoj se Šenžen nalazi, smanjila se za 6,7 odsto u istom periodu.

Šenžen se suočava sa problematičnom godinom, jer su proizvodnja i usluge pale uporedo sa rastom cena nekretnina u gradu. Tehnološki sektor u Šenženu pokazao se kao posebno ranjiv, i u prvom kvartalu se smanjio za 8,8 odsto. Sektor za nove informacione tehnologije smanjio se za 8,7 odsto, biomedicina za 2,6, a sektor za nove materijale za 8,2 procenta, dok se sektor za proizvodnju visokotehnološke opreme smanjio za 13,3 odsto. Sektor za digitalnu ekonomiju povećao se za 4,9 odsto.

Pao je i rast proizvodnje industrijskih kompanija sa prihodom većim od 20 miliona juana (oko 2,6 miliona evra) za 13,7 odsto. Sektori za inovativnu proizvodnju i visokotehnološku proizvodnju pali su za 9,5 i 10,2 odsto, poređenju sa prošlom godinom, kada su zabeležili rast od 5,5 i 5,9 odsto, piše South China Morning Post.

Lari Hu, glavni ekonomista za Kinu australijske investicione banke „Macquarie Capital“, rekao je da je Šenženov loš ekonomski rezultat očekivan, jer je korona virus naneo snažan udarac gradu u kojem živi ogromna migrantska populacija. Dodao je da je Šenžen na prvoj liniji dezintegracije međunarodnog lanca vrednosti i da je izložen većim rizicima u slučaju razdvanja Kine i SAD. „Fabrike koje su već u Šenženu možda odluče da ostanu, ali će Šenženu biti sve teže da privuče nove investitore“, izjavio je Hu.

Šenžen je zvanično postao grad u martu 1979. godine. Tokom reformi Deng Sjaopinga osamdesetih godina prošlog veka, Šenžen je postao prva specijalna ekonomska zona u Kini. Vremenom se razvio u ekonomskog giganta u kojem sedište imaju kompanije kao što su Huawei, ZTE i Tencent.