Sindikat se zalaže da minimalac bude oko 39.000 dinara

Prvi sastanak u pregovorima o minimalnoj ceni rada u Srbiji za sledeću godinu dogovoren je za 23. avgust, izjavio je sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović i naveo da bi, što se ovog sindikata tiče, minimalac u Srbiji trebalo da iznosi oko 39.000 dinara.

Mihajlović je za Tanjug televiziju rekao da nije korektno što je Vlada Srbije izašla unapred i odredila cenu od 35.000 dinara.

„Mislim da su time malo devalvirali sam čin pregovora, ali videćemo kada pregovori počnu da li to može da se poveća. Mi imamo čvrste argumente da će ona sigurno biti veća od tih 35.000“, naveo je Mihajlović.

Što se poslodavaca tiče, ocenio je da oni nikada nisu zadovoljni povećanjem i dodao da bi, da se oni pitaju, minimalac verovatno bio na nivou od pre desetak godina.

Mihajlović je dodao da SSSS očekuje da se ostvari dogovor iz 2017. godine kada je konsenzusom na Socijalno-ekonomskom savetu dogovoreno da se minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa izjednače.

„Naravno, ne očekujemo da se to desi ove godine zbog pandemije korona virusa, ali očekujemo sledeće godine. Dobro je da taj konsenzus ponovo postignemo i da postignemo dogovor koji će značiti jedan malo veći odskok plata u Srbiji“, kaže Mihajlović i dodaje da je to veoma važno i kako bi se mladi ljudi zadržali u zemlji.

Ogromni nameti na zarade i male biznise uzrok crnog tržišta rada

Da podsetimo, povodom predstojećih godišnjih pregovora Socijalno-ekonomskog saveta u vezi iznosa minimalnih zarada oglasilo se udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, koje smatra da je funkcija sindikata i poslodavaca obesmišljena s obzirom da država unapred izlazi sa najavom iznosa minimalne zarade, bez namere da se poreski sistem i sistem doprinosa uredi na pravedan i sveobuhvatan način.

“Visoka opterećenja na male zarade, koja iznose oko 60 odsto na neto zarađen dinar, su direktan uzrok ogromnog crnog tržišta rada koje urušava registrovane poslodavce i doprinosi previsokim nametima na male zarade i na male biznise. Podsećamo da su preduzetnici i vlasnici mikro preduzeća ujedno i zaposleni u svojim firmama koji osećaju teret ogromnih nameta, kako na zarade tako i na male biznise”, navode u ovom udruženju.

Oni poručuju da, umesto poruke da je isplativije raditi na crno, državni aparat treba da se pozabavi suštinskom promenom poreskog sistema na pravedan, progresivan i sveobuhvatan način kako bi se poboljšao standard zaposlenih.

“Sprečavanjem šverca na carini, krađe struje, goriva i ostale akcizne robe, ispumpavanja novca u inostranstvo putem fiktivnih faktura i transfernih cena bez plaćanja poreza na dobit, krađe budžeta preko nameštenih tendera, divlje gradnje, trgovine na crno preko interneta od strane neregistrovanih subjekata i prekidom prakse subvencionisanja stranih investitora, stvoriće se dovoljno novca u budžetu da se smanje opterećenja na male zarade i male biznise bez zadiranja u osnovna prava na zdravstvenu negu i penziju”, navodi Udruženje.

Kako objašnjavaju, povećanje od nekoliko hiljada dinara nema nikakvog efekta kad se na računima za struju i gorivo naplaćuje porez na porez (PDV na akcizu), kad su cene osnovnih životnih namirnica skočile za više desetina procenata, kad se naplaćuje porez na imovinu za objekte koji služe za osnovno stanovanje, što predstavlja porez na trošak i mnoge druge nelogičnosti kojima se teško zarađen dinar otima na svakom koraku.