Sindikati očekuju da predstavnici države izađu sa konkretnim predlogom

Druga runda pregovora o minimalnoj ceni rada zakazana je za danas u 12 časova, kada se očekuje da predstavnici države izađu sa svojim predlogom o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu. Sastanku će prisustvovati predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i predstavnici Unije poslodavaca Srbije i dva reprezentativna sindikata.

Iako se predstavnici države na prethodnom sastanku nisu zvanično izjasnili o povećanju minimalne cene rada, nezvanično se prethodnih nedelja spekulisalo o iznosu od 35.000 dinara. I dok se sindikati zalažu da minimalac bude izjednačen sa minimalnom potrošačkom korpom, tačnije 39.000 dinara, poslodavci zahtevaju rasterećenje po osnovu zarada i apeluju da je realno povećanje od pet-šest odsto.

“Očekujemo da će konačno predstavnici Republike Srbije, dva resorna ministarstva, da izađu sa zvaničnim predlogom minimalne cene rada za narednu godinu, s obzirom na to da konkretan predlog nismo dobili na prethodno održanom sastanku prošle nedelje”, kaže za Biznis.rs član pregovaračkog tima sindikata UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić.

Kako navodi, danas će se videti da li je reč o iznosu koji je najavljivan od strane predsednika i predstavnika Vlade Srbije.

“Videćemo da li će to biti oko 35.000 dinara ili neki veći iznos, uvažavajući argumentaciju koje su iznele obe strane – i sindikati i poslodavaci, na prvom sastanku. Nadamo se da će predlog države biti nešto veći u odnosu na iznos koji se pojavljivao u medijima u prethodnom periodu i da će se on približiti, ako ne i izjednačiti sa minimalnom potrošačkom korpom, što je zahtev sindikata”, kaže Ristić.

Prema poslednjim raspoloživim podacima Ministarstva trgovine, minimalna potrošačka korpa je 39.000 dinara, naglašava naš sagovornik i dodaje da su sindikati upozorili da je reč o podacima iz aprila ove godine i da je u međuvremenu došlo do značajnog skoka cena osnovnih životnih namirnica.

“Po nekim projekcijama koje smo uradili, u januaru sledeće godine očekujemo da minimalna potrošačka korpa ne bude ispod 40.000 dinara, što bi značilo povećanje minimalne zarade i u većem iznosu u odnosu na ono što su sindikati definisali kao neki minimum”, smatra Ristić.

Član pregovaračkog tima sindikata UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić smatra da će se pregovori nastaviti, a naredni sastanak zakazan je za 27. avgust, kada se očekuje usaglašen predlog.

“Nakon toga bi to trebalo verifikovati na Soijalno-ekonomskom savetu, a s obzirom na značajno različite pozicije sve tri strane ne očekujem da ćemo doći do nekog dogovora ukoliko svaka od strana ne učini ozbiljne ustupke, što mislim da u ovom trenutku nije realno očekivati ni od strane poslodavaca, ni od strane države”, zaključuje Ristić.

Poslodavci mogu da isplaćuju minimalnu zaradu najduže šest meseci

Pregovori o minimalnoj ceni rada su, kao i prethodnih godina, obesmišljeni jer se već unapred zna koliki će biti minimalac, tvrdi za naš portal predsednica Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata (ASNS) Ranka Savić.

“Igrokaz oko minimalne cene rada nastavlja se i ove godine, a isto je bilo i prethodnih godina. Apsolutno sam sigurna da su ovi pregovori bez ikakve suštine i da je to samo jedna igrarija u kojoj sindikati sa traženjem određenog iznosa zadovoljavaju svoju interesnu grupu, odnosno radnike, koji im u krajnjoj liniji plaćaju članarinu i koji omogućavaju i naše i njihovo funkcionisanje, dok sa druge strane poslodavaci zadovoljavaju svoju interesnu grupu”, smatra naša sagovornica.

Savić ukazuje da je veliki problem to što reprezentativnost sindikata 18 godina nije preispitivana, a zakon kaže da se na svake tri godine to mora raditi.

“Minimalna zarada biće 300 evra, odnosno 35.000 dinara, upravo onoliko koliko je najavljeno. U to sam apsolutno sigurna i mislim da će 15. septembar, kada se očekuje konačna odluka, to i potvrditi”, navodi naša sagovornica.

Ono na čemu bi ona kao predstavnica jednog od sindikata insistirala u pregovorima, to je da se poštuju zakonske odredbe, da je minimalna zarada incident, a ne pravilo.

“Zakon o radu jasno kaže da poslodavac u teškim uslovima, kada dolazi do poremećaja na tržištu i prosto ne ostvaruje profit, ima mogućnost da isplaćuje radnicima minimalnu cenu rada, ali ne duže od šest meseci. Međutim, kod nas je to postalo pravilo, što nije slučajno jer smo na taj način privlačili strane investitore, reklamirajući naše radnike i radnice kao jeftinu, a dobru radnu snagu. Stranim investitorima smo mi kao građani Srbije davali ogromne subvencije, pa smo došli do toga da je uspostavljena potpuno nelojalna konkurencija između stranih investitora i domaćih privrednika”, zaključuje Savić.