VEST KOJA JE PROMENILA CENU NAFTE Tramp najavio dogovor o ograničenoj proizvodnji

Cene nafte nastavile su nagli porast u četvrtak 2. aprila posle podne (CET) nakon što je američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) rekao za CNBC da je dogovor Moskve i Rijada blizu. Reč je naravno o dogovoru o ograničenju proizvodnje nafte. Tramp se u međuvremenu obratio celom svetu objavom statusa na Twitteru, što je dodatno podiglo cene koje su u penjanju od četvrtka ujutro.

„Upravo sam razgovarao sa svojim prijateljem (krunisanim princom) Saudijske Arabije, koji je razgovarao sa ruskim predsednikom Putinom, pa očekujem i nadam se da će smanjiti oko 10 miliona barela, a možda i znatno više, što će ako se dogodi biti sjajno za naftnu i gasnu industriju!“, napisao je Tramp. Američki predsednik govorio je o smanjenju dnevne proizvodnje za ne manje od 10 miliona barela, a sadašnja ukupna dnevna proizvodnja nafte je 29,2 miliona barela.

Srednjoročni fjučersi u zapadnom Teksasu porasli su 20 odsto ili za 4,12 dolara po barelu. Cene sirovih američkih naftnih proizvoda dostigle su odmah posle objave vesti 27,39 dolara za barel. Međunarodna referentna marka Brent porasla je za 17 odsto ili 4,37 dolara, dostžući cenu 29,11 dolara za barel.

Brent sirova nafta dobila je više od 12 odsto vrednosti u četvrtak pre podne, pa je njena cena dostigla 27,95 dolara za galon. Posle višemesečnog strmoglavog pada cene nafte, sa izuzetkom 21. januara i 18. februara, sadašnji skok vrednosti „crnog zlata“ uliva optimizam na svetskom tržištu nafte, koja se trenutno proizvodi šest puta više nego što se troši.

U moru loših ekonomskih informacija i prognoza, ova vest dočekana je u svetu kao nagoveštaj da će biti postignut dogovor Saudijske Arabije i Rusije o ograničenoj dnevnoj produkciji nafte, čemu se mnoge ekonomije nadaju. Niska cena nafte, koja je pala na oko 20 dolara za barel, dovela je proizvodnju u nekim zemljama na granicu rentabilnsoti ili ispod nje, a prekomerna produkcija izazvala je problem transporta i skladištenja.

Prema pisanju Financial Timesa američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) poslednjih dana razgovarao je sa liderima Rusije i Saudijske Arabije i veruje da će dogovor o okončanju njihovog „naftnog rata“ biti postignut za „nekoliko dana“. Na sastanku OPEC+ i Rusije, 6. marta u Beču nije produžen dogovor o ograničenoj proizvodnji, posle čega je došlo do dramatičnog pada cene Brent sirove nafte koja je pala na najniži nivo u poslednjih 18 godina.

„Mislim da će to uspeti (dogovor) u narednih nekoliko dana. I jedni i drugi znaju šta moraju da učine“, rekao je Tramp u sredu novinarima u Beloj kući, ne otkrivajući druge detalje. Saudijska Arabija i Rusija i dalje deklarativno podržavaju saradnju, ali još nisu nagovestile da bi mogle približiti stavove o ograničenoj proizvodnji.

Saudijska Arabija podigla je u sredu 1. aprila proizvodnju na maksimalnih 12 miliona barela dnevno. Rijad angažuje dodatni broj tankera za prevoz nafte da bi je plasirao na tržište, a istovremeno se priprema za dugotrajnu borbu u „naftnom ratu“. Pri ekstremno niskim cenama nafte, ispod 25 dolara za barel, američka proizvodnja iz škriljaca gurnuta je daleko preko ivice rentabilnosti.

S druge strane, troškovi proizvodnje jednog barela nafte saudijsku državnu kompaniju Aramco stoje 2,8 američkih dolara, što je najmanje u svetu. Saudijske procenjene rezerve nafte trebalo bi da potraju još 90 godina, tako da je donekle razumljivo zašto se ne uzbuđuju previše zbog niske cene. Rusija ima potvrđene rezerve koje su 60,4 puta veće od godišnje nacionalne proizvodnje nafte. Velike količine nafte utiču da ni oni ne ubrzavaju dogovor.

Izvori bliski Saudijskoj Arabiji, na koje se poziva FT, kažu da Rijad i dalje želi dogovor, ali da bilo kakva ograničenja treba podeliti između svih proizvođača, uključujući Rusiju. Nije tajna da su SAD izvršile pritisak na Saudijce da umanje proizvodnju, budući da su mnoge kompanije koje u Americi proizvode naftu iz škriljaca dospele na ivicu bankrota. Američka proizvodnja nafte 14 puta je skuplja od saudijske.

Pojedini tržišni analitičari ocenjuju da ograničenje proizvodne ne bi dovelo do rešenja, jer je glavni problem u globalnom zastoju zbog zabrana putovanja. Avioni ne lete, sve je stalo, pa se nafta troši manje nego ranije. Globalna naftna industrija suočena je sa najvećim padom potrošnje u istoriji, a pojedini trgovci procenjuju da bi mogla dodatno opasti za još 25 odsto. Neke kompanije mogle bi u tom slučaju potpuno prekinuti proizvodnju.