Skoro 60 odsto domaćinstava nema nikakvih dugovanja

U najnovijem Izveštaju Hrvatske narodne banke (HNB) navodi se da je potrošnja domaćinstava na robu i usluge veća oko dva puta od potrošnje na hranu, a oko tri puta od potrošnje na režije.

Uz nastavak umerenih stopa rasta ukupnih bankarskih kredita privatnom sektoru, poslednji podaci za maj potvrdili su postupeni oporavak potražnje domaćinstava za gotovinskim kreditima i blago usporavanje, srazmerno visokim stopama rasta stambenih kredita.

Gotovinski krediti koji su do izbijanja Covid pandemije bili glavni motor rasta volumena kredita građanima nastavljaju godišnji pad, dok je prema stanju stambenih kredita stopa rasta u maju usporila na i dalje visokih 8,7 odsto, što se delom pripisuje prvom ovogodišnjem programu subvencija.

Dinamika kreditnog rasta u sektoru stanovništva, mereno transakcijama raznih kredita, u maju je ubrzala na 3,5 procenata na godišnjem nivou, s aprilskih 3,1 odsto, primećuju analitičari domaćih banaka.

Pored pokazatelja koji iz meseca u mesec pružaju sliku tekućih kretanja i trendova Hrvatska narodna banka je u godišnjem izveštaju za 2020. godinu dala i nešto širu sliku finansija i potrošnje domaćinstava. Prema toj analizi skoro 60 odsto hrvatskih domaćinstava ne poseduje nikakav dug. Nivo njihove zaduženosti je relativno nizak i nalazi se ispod proseka za EU.

I bruto dohodak hrvatskih domaćinstava, čija se medijala procenjuje na 8.400 evra, osetno je ispod proseka za EU. S obzirom na izvore koji generišu dohodak, u Hrvatskoj je najzastupljeniji dohodak od zaposlenja.

Dok dohodak od zaposlenja prema podacima Hrvatske narodne banke ostvaruje 53 odsto domaćinstava, dohodak od finansijskih ulaganja ima približno svako osmo domaćinstvo (12,7 procenata), a najmanje je zastupljen dohodak od iznajmljivanja nekretnina (6,2 odsto).

Prema proceni vrednosti medijalnog domaćinstva i proceni aritmetičke sredine, potrošnja na robu i usluge veća je oko dva puta od potrošnje na hranu, a oko tri puta od potrošnje na režije.

Medijalne procene svih komponenata potrošnje niže su, kažu u HNB, od istih za područje EU i kreću se od 60 procenata kod potrošnje za hranu u kući i izvan kuće, do 75 odsto procenjene potrošnje za režije na nivou EU.

Prema podacima analize u Hrvatskoj čak 94 odsto domaćinstava ima neki oblik realne imovine. Glavnu stambenu jedinicu u Hrvatskoj poseduje 85 procenata domaćinstava, dok su finansijska imovina i obaveze (uglavnom krediti) koncentrisani među imućnijim građanima.

Poređenje sa prosekom zemalja članica EU pokazuje i da je nejednakost u raspodeli neto imovine među domaćinstvima u Hrvatskoj umerena, s tim da je nešto veća kod novčane imovine.