Slabljenje dinara nepopularno, ali bi podiglo konkurentnost domaće privrede

Kao važan faktor niske i stabilne inflacije, koja se u Srbiji trenutno kreće oko centralne vrednosti cilja – oko tri odsto, često se navodi obezbeđena relativna stabilnost dinarskog i deviznog kursa. Niska inflacija i stabilan devizni kurs bitni su za stabilnost finansijskog sistema zemlje, koji je od izuzetnog značaja za domaću ekonomiju i njen razvoj.

Međutim, od strane privrednika, a naročito izvoznika, neretko se može čuti da je vrednost dinara precenjena i da bi jedan evro trebalo da vredi 130, pa čak i 150 dinara.

“Jak dinar na kratak rok i bez razumevanja suštine problema deviznog kursa, odgovara praktično svima”, kaže za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.

Kako objašnjava, i NBS ima manje problema sa inflacijom jer nema prelivanja rasta kursa u cene. Državi odgovara jer joj je dug u stranoj valuti manji u odnosu na BDP (koji se meri u dinarima) i jer lako dolazi do rasta plata u evrima. Odgovara i građanima koji sa jakim dinarom jeftinije idu u inostranstvo na odmor, i jeftinije kupuju uvozne proizvode, ali i lakše vraćaju kredit sa valutnom klauzulom, dok uvoznicima naročito pogoduje jak dinar jer lakše prodaju uvozne proizvode našim građanima.

“Ne odgovara jedino izvoznicima i posebno onima koji koriste domaće repromaterijale i time najviše doprinose privrednom rastu u našoj zemlji. Njima jak dinar ne odgovara jer viša inflacija u Srbiji od inflacije u inostranstvu čini da su njihovi troškovi sve viši, a ne dolazi do rasta njihovih izvoznih cena, što čini da najvažniji deo naše privrede – domaći izvoznici koji koriste domaće repromaterijale i domaći rad, posluje sa sve manje i manje profita”, ističe Šoškić.

Otuda takvo stanje dugoročno obara privrednu aktivnost i podstiče rast zaduživanja zemlje, smatra on i dodaje da ako zemlja ipak želi da ima fiksni kurs, a da ne ugrožava svoju konkurentnost, to je moguće uz takozvanu ‘internu devalvaciju’ odnosnu uz pad ili kontrolu rasta plata na nivou koji je ispod rasta produktivnosti.

“U Srbiji se, međutim, očigledno ne razumeju ove osnovne makroekonomske pravilnosti, pa se uz fiksni kurs i višu inflaciju u našoj zemlji u odnosu na Evrozonu istovremeno sprovodi i rast plata iznad nivoa rasta produktivnosti. Takva politika na kratak rok može možda biti politički popularna, ali je za dugoročan i zdrav razvoj zemlje izvesno štetna. Štetnost takve ekonomske politike, po pravilu, prvo uočavaju izvoznici i to oni koji se najviše oslanjaju na repromaterijale i druge inpute domaćeg porekla. Slabljenje dinara bi na kratak rok bilo nepopularno, ali bi odmah uticalo na podizanje konkurentnosti domaće privrede i jačanje našeg izvoznog sektora”,  navodi profesor Ekonomskog fakulteta.

Na pitanje da li Narodna banka Srbije veštački održava kurs i zbog čega, on odgovara da je to očigledno jer Srbija nema konkurentnu izvoznu privredu, a ima jaku valutu.

“Fiksiranje kursa je tehnički vrlo jednostavno sprovesti i kao kratkoročan popularan potez izaziva odobravanje javnosti. Vrlo slično nominalno fiksiranje i realno jačanje vrednosti dinara Srbija je već imala sredinom 2000-ih godina, pa je svetska kriza 2008. razotkrila da je takav model rasta neodrživ”, zaključuje Šoškić.

Izvoznici u ogromnim gubicima  

Da je devizni kurs najjači instrument za ostvarivanje ciljeva monetarne politike, i da svaka monetarna vlast koristi devizni kurs da bi održala svoje ciljeve, slaže se i predsednik Poreskog odbora Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS) Saša Mlađenović.

“Kurs je stabilan na nivou od 117,5 dinara. Narodna banka Srbije je prošle godine dosta intervenisala na održavanju, ali to su radile i ostale centralne banke širom sveta, a sve radi održavanja stabilnosti zbog poremećaja izazvanih pandemijom”, kaže Mlađenović za naš portal.

Kako navodi, naša zemlja uspela je da održi nivo deviznih rezervi, čak i da ih uveća krajem prošle godine, a tome su značajno doprinele direktne strane investicije, ali i prodaja Komercijalne banke, tačnije priliv koji je ostvaren u decembru 2020. godine.

“NBS interveniše na dnevnom nivou kako bi se otklonile dnevne fluktuacije kursa. Međutim, kurs je precenjen i ne bih zaista išao sa tim da ga u nominalnom iznosu od 130 ili 150 dinara procenjujemo jer to zavisi od niza faktora, ali ono što možemo da vidimo po zvaničnim podacima i statistici je da je nama trgovinski deficit, odnosno platni trgovinski bilans sa inostranstvom više od 13 odsto negativan, odnosno da je praktično pokrivenost uvoza izvozom oko 70 odsto i to je problem koji našu privredu prati već dugi niz godina. A da bi čitava privreda bila jaka mora i izvoz da bude jak, jer se na kvalitetnom izvozu gradi konkurentnost svake privrede, pa i srpske”, ocenjuje Mlađenović.

S druge strane, kako kaže, ovakav kurs apsolutno odgovara uvoznicima i to se upravo reflektuje preko pokazatelja pokrivenosti uvoza izvozom i platno-trgovinskim deficitom.

“Kada izvezete u samom startu ste skuplji na tržištu zbog niskog nivoa evra u Srbiji, a samim tim niste konkurentni. S obzirom na to da je održavanje stabilnog kursa cilj i da će se to sigurno nastaviti u narednih nekoliko godina, to je neminovno. S druge strane, država bi mogla da stimuliše izvoznike i domaće privrednike paketima subvencija i putem podsticaja kroz budžet i da na taj način amortizuje uticaj precenjenog kursa”, navodi Mlađenović.

Da kurs dinara smanjuje konkurentnost firmi u inostranstvu smatra i koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić. Kako navodi, privrednici ocenjuju da bi kurs trebalo da bude na nivou od 145 do čak 160 dinara, a naš Zakon o deviznom poslovanju praktično tera firme koje zarađuju od izvoza robe u inostranstvo da devize koje zarade promene u dinare, isplaćuju plate i plaćaju domaće dobavljače u dinarima. 

“Takav kurs dinara smanjuje konkurentnost firmi u inostranstvu jer moraju da potroše veću količinu evra da bi ovde namirile sve troškove, a poslednjih nekoliko godina primetan je skok cena, naročito u građevinarstvu i drugim granama industrije, dok su usluge tokom pandemije skočile i do 30-40 odsto. To oseća sva izvozna privreda i svi koji nešto rade i proizvode nisu zadovoljni kursom jer je on napravljen tako da svakome ko prihoduje i zarađuje nešto od toga što prodaje, plasira svoju uslugu ili proizvod u inostranstvu, zapravo izvlači više novca iz džepa”, kaže Rajić i dodaje da ovakav kurs svakako više pogoduje uvoznicima i utiče na to da se uvoz poveća.

Prema njegovim rečima, Hrvatska upravo zbog toga sada prelazi na evro jer će time da poveća svoje devizne prilive i stabilizuje uvoz.

“Izvoznici su stalno svih ovih godina veliki gubitnici dvovalutnog sistema, gde u kursnim razlikama u proseku gube dva-tri odsto, a u nekim godinama to je išlo i od sedam do 10-12 odsto, što je ogroman novac koji se izgubi ni u čemu. Možda je to dobro za državu koja na taj način izvlači više novca iz privrede, ali za izvoznu privredu koja treba da povuče razvoj i veće zarade iz realnih izvora, to je loše”, zaključuje Rajić.