Sledi nivelisanje cena za privredu i građane, moguće poskupljenje gasa

„Uredba Vlade Srbije o privremenoj meri ograničavanja cene gasa i nadoknadi razlike u ceni prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza ili proizvedenog u Republici Srbiji u slučaju poremećaja na tržištu zapravo je dopuna već postojeće Uredbe u vreme energetske krize“, kaže za Biznis.rs savetnik za energetiku u Privrednoj komori Srbije Ljubinko Savić.

U saopštenju nakon jučerašnje sednice vlade navodi se da je cilj Uredbe otklanjanje posledica skoka cene prirodnog gasa, a sa namerom da se zaštite privreda i građani koji su upućeni na korišćenje ovog energenta.

„Imali smo cenu koju smo dogovorili sa ruskom stranom od 270 dolara za hiljadu kubnih metara, a razliku u potrošnji gasa koju nismo pokrivali tom cenom nabavljali smo po tržišnim uslovima, i ova uredba je pokušaj da se nivelišu te dve cene“, objašnjava Savić.

Kako bi se obezbedilo normalno snabdevanje svih potrošača prirodnim gasom neophodno je da se obezbedi pravo na nadoknadu razlike u ceni prirodnog gasa nabavljenog iz uvoza i cene prirodnog gasa iz uvoza koja se koristila za obračun cene za dalju prodaju snabdevačima, javnim snabdevačima i krajnjim kupcima za novembar 2021. godine, stoji u saopštenju Vlade Srbije.

„Uredbom će biti obuhvaćeno nivelisanje cena za sve privredne subjekte i građane, da bi se videlo koje su ulazne vrednosti, a koje tržišne, troškovi nabavke i proizvodnje. Postoji eventualna mogućnost da nakon najavljenog usklađivanja potrošači u narednom periodu gas plaćaju po višoj ceni“, smatra Savić.

Naš sagovornik ukazuje na važnost pregovora između srpske i ruske strane o novom ugovoru o nabavci prirodnog gasa koji su već počeli, a interesovanje za ovu temu prevazilazi granice naše zemlje.

Vlada Srbije je Uredbom o obveznicima sistema energetskog menadžmenta (SEM) definisala godišnje ciljeve ušteda energije za tekuću kalendarsku godinu. Cilj je ušteda na svakoj lokaciji jedan odsto primarne energije.

„Namera je da se više korisnika priključi sistemu energetskog menadžmenta kako bi primenili mere energetske efikasnosti i uradili procenu koja bi dovela do ušteda potrošnje energije. Sistem energetskog menadžmenta je funkcionisao i u prethodnom periodu, postojali su dinamički planovi kada će se koje privredne delatnosti i po kojim kriterijumima priključiti“, zaključuje Savić.