SELEKTIVNA PODRŠKA KLJUČ OPSTANKA SRPSKE PRIVREDE U PANDEMIJI Najugroženijim sektorima dati dugotrajnu pomoć, smatra Kori Udovički

Srbija jeste u recesiji, ali je ta recesija vrlo blaga. Međugodišnji pad je manji od jedan odsto i posmatrano u odnosu na druge države to je na prvi pogled dobar rezultat, jer Srbija ima manji pad i u odnosu na nove članice EU, kao i u odnosu na EU u celini, kažu za biznis.rs u Centru za visoke ekonomske studije (CEVES)

Jedan od razloga ovakvog rezultata je taj što su naše firme manje integrisane u globalne sfere poslovanja, takođe naša privreda je karakterisana većim učešćem poljoprivrede, na koju pandemija nije znatno uticala.

Selektivnost podrške ključna mera opstanka privrede

Predsednica Upravnog odbora i glavna ekonomistkinja CEVES, Kori Udovički smatra da kada se rade selektivne politike mora svaki deo državnog aparata da radi, mora da se radi na dijalogu svih strana i svih zainteresovanih, kao i na izgradnji poverenja. Na taj način moglo bi da se izvaga kome i kako pomoći.

„Procene i kriterijumi treba da budu doneti na fer način“, smatra Udovički.

„Nažalost čini mi se da ne postoji poverenje i unutar i izvan sistema, što otežava donošenje selektivnijih politika. Mada mislim da nije teško prepoznati koji su sektori najugroženiji. Kada bi se situacija sutra poboljšala kada je reč o pandemiji, ljudi opet ne bi išli u ugostiteljske objekte. Potrebna je podrška koja bi bila dugoročnija, selektivnija, i transparentnija. Ta vrsta mera po mom mišljenju ne bi trebalo da se ograniči na jedan, dva ili tri kvartala. Najugroženijim sektorima je potrebna neka vrsta kompanzacije za ono što su pretrpeli tokom pandemije. I mislim da to ne bi bilo tako skupo“, smatra Kori Udovički.

Država je mogla da na merama uštedi 400 miliona evra

Takođe Srbija ima i manje učešće turizma nego što je to slučaj sa zemljama u regionu. Blažoj recesiji su doprinele i veoma izdašne mere države koje su iznosile oko sedam odsto BDP.

„Međutim u narednom periodu izazov može predstavljati to što je pomoć neselektivno pružena svima, bez obzira na delatnosti. Prema proračunima CEVES, na  mere podrške privredi  potrošeno je od aprila oko milijardu evra. Da su se delila sredstva proporcionalno padu prihoda, ušteda je mogla da bude i oko 400 miliona evra“, kaže Marko Danon iz Centra za visoke ekonomske studije (CEVES).

Danon navodi  da ako bismo u narednom periodu videli selektivni vid podrške mi bismo mogli da u narednih 12 meseci najugroženijim preduzećima pružamo ovaj vid podrške, prema procenama u ukupnom iznosu od oko 340 miliona evra.

Najugroženiji sektori u Srbiji su oni koji se bave ugostiteljstvom, turizmom, ličnim uslugama, zabavom i klađenjem.

„Mi smo kada je reč o narednom periodu predvideli dva scenarija. Prema prvom do kraja četvrtog kvartala i početkom sledeće godine, nećemo se suočiti sa daljom eskalacijom krize. Naša predviđanja su da bi najugroženiji sektori mogli imati pad od 20 odsto na kraju ove i 15 odsto pada početkom 2021. godine. Prema drugom pesimističnijem scenariju, pad bi u ovim sektorima iznosio oko 30 odsto“, kaže Danon.

Unija poslodavaca traži pet mera za opstanak preduzeća

Sa ekonomistom iz organizacije CEVES slažu se i predstavnici iz Unije poslodavaca Srbije.

 „Mere koje je država sprovela su pomogle mnogim preduzećima da opstanu. Međutim mislimo da nas čeka teška zima. Unija poslodavaca Srbije zajedno sa Privrednom komorom iznela je predloge nekoliko mera koje bi pomogle preduzetnicima“, kaže Ljiljana Pavlović iz Udruženja poslodavaca Srbije.

Tih pet mera su urgentne i delovale bi na sam opstanak preduzeća. Prva mera jeste smanjenje PDV u sektoru ugostiteljstva, sa sadašnjih 20 na 10 odsto.

„Takođe od države tražimo da se odloži plaćanje poreza i doprinosa, obavezno obustavi uvođenje novih taksi, nastavi moratorijum na otplatu kredita i uvede mera koja podrazumeva nakandu za zaposlene koji su imali posebne načine zapošljavanja“, kaže Pavlović.