Šljivovica sa Goča hit u Kaliforniji

Bil Guld, basista rok grupe Faith No More, koji već dve godine u SAD radi na promociji i prodaji šljivove rakije sa planine Goč, kaže za Tanjug da se na taj korak odlučio, jer u Kaliforniji nije mogao pronaći dobru šljivovicu.

“Sa rakijom sam došao u kontakt verovatno negde 1992. godine. „Faith no more“ je tada svirao u Budimpešti, mislim da smo svirali zajedno sa „Guns’n’Roses“. Fanovi iz Srbije su došli na koncert i poneli su rakiju sa sobom. Tada sam je probao prvi put, nikada ranije nisam čuo za nju“, rekao je Guld Tanjugu.

Poznati muzičar navodi da je od tada često dolazio na Balkan i da ima prijatelje svuda, u Hrvatskoj, Bosni, Srbiji, Makedoniji, i da je prilikom poseta uvek pio rakiju. Priznaje da mu je rakija nedostajala kada je bio kod kuće, u Kaliforniji, jer nije mogao pronaći pravu šljivovicu.

„To je nemoguće! Ili su mi rakiju donosili prijatelji, ili sam morao ići na Balkan po nju. Tako sam 2019. odlučio da odem u Srbiju, da nađem pravu šljivovicu i da je predstavim Americi, jer ovde niko ne zna šta je to. To je bio eksperiment, nisam znao šta će se desiti. Ali, evo, to radim već dve godine i zaista je sjajno“, naveo je Guld.

Rakija duhovitog naziva (Yebiga) je verovatno prva američka rakija proizvedena u Srbiji. Proizvodi se u destileriji „Tok“ sa Goča. Prvenac je bila rakija „Yebiga Prva“, klasična srpska šljivovica iz bureta. Nakon što se „Yebiga Prva“ probila na tržištu SAD, nedavno je predstavljena i nova rakija: „Yebiga Bela“, šljivovica čistog voćnog ukusa koja je odležala u inoksu.

Zbog američkih standarda u vezi sa količinom metanola u rakiji, teško je u SAD pronaći prirodnu šljivovicu, naglašava Guld. Šljivovice (prepečenice) u proseku imaju šest do osam grama metanola, dok je za američko tržište gornja granica tri grama.

„Rakija koju sam pronašao na planini Goč je rakija sa kojom sam se zaista povezao. Širom Srbije ima sjajnih rakija. Zapravo, širom Balkana, ali naročito u Srbiji. Mislim da je rakija za Srbiju, a i za mene, ono što je fudbal za Brazil. Ne možeš imati rakiju a da Srbija nije nekako umešana u to“, kaže Guld.

Čuveni muzičar kaže da u SAD rakiju vole ljudi koji su sa Balkana, ali i da je Amerikanci upravo otkrivaju, uče o njoj.

„Za sada to dobro ide. Iznenadilo me je što su se u početku plašili rakije, ali sada su počeli da je vole“, dodaje Guld.

Za svoj novi biznis, kojim se bavi već nešto više od dve godine, kaže da je pomalo lud plan.

„Mislim, ja sam muzičar. Ja volim apstraktne ideje, a ideja da u SAD donesem pravu, izvornu rakiju je apstraktna ideja. Nisam razmišljao o tome šta će se desiti u praksi, kako funkcioniše sistem distribucije alkoholnih pića u SAD. To je jedna zaista velika i komplikovana mašina. Ludilo je koliko moraš naučiti o tome. Ali, zapravo, to je OK, jer sada učim o tome“, priznaje Guld.

Čuveni muzičar kaže da mu nedostaju Srbija i Balkan, ali i da se sjajno oseća kao „legal moonshiner“.