Smanjena dobit hrvatskih banaka u prvih devet meseci 2025.

Banke u Hrvatskoj su u prvih devet meseci ove godine poslovale sa dobiti u iznosu od 1,13 milijardi evra, što je 5,9 odsto manje nego u istom razdoblju prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Hrvatske narodne banke (HNB).

Prema privremenim nerevidiranim podacima i tabelama koje je centralna banka objavila na osnovu informacija koje su joj dostavile kreditne institucije, s dobiti je u prvih devet meseci ove godine poslovalo 19 banaka, dok je gubitak od 728 hiljada evra zabeležila J&T banka.

Najveću dobit u razdoblju od januara do kraja septembra 2025. imala je Zagrebačka banka – 360,7 miliona evra, što je za 20 miliona evra ili 5,2 odsto manje nego u istom prošlogodišnjem razdoblju, piše SEEbiz.

Privredna banka Zagreb (PBZ) u prvih devet meseci ove godine imala je dobit od 281,9 miliona evra, dok je treća po ostvarenoj dobiti Erste&Steiermärkische banka sa 186,8 miliona evra, što je jednako kao i u istom periodu prošle godine.

OTP banka zabeležila je dobit od 96,9 miliona evra, Raiffeisenbank Austria 72,9 miliona evra, a Hrvatska poštanska banka (HPB) 51,4 miliona evra, što je, kako je pokazao izveštaj te najveće banke u većinski državnom vlasništvu objavljen krajem oktobra, za 10,3 miliona evra ili 16,7 odsto manje nego u istom razdoblju godinu ranije.

Iz HNB-a u komentaru poslovanja kreditnih institucija navode da su se pokazatelji profitabilnosti smanjili u odnosu na kraj 2024. godine, pri čemu je prinos na imovinu (ROA) iznosio 1,7 odsto, a prinos na kapital (ROE) 15,5 odsto.

Kako se vidi iz tabela HNB-a, ukupni kamatni prihodi banaka od januara do kraja septembra 2025. iznosili su 2,2 milijarde evra, što je 132,7 miliona evra ili 5,6 odsto manje u odnosu na prvih devet meseci prošle godine. Istovremeno, pali su i kamatni rashodi, za 58,4 miliona evra ili 9,1 odsto, na 581,4 miliona evra.

Nadalje, iz HNB-a navode da su ključni pokazatelji kapitalizovanosti bankarskog sistema na visokim nivoima, a stopa ukupnog kapitala blago se smanjila na 23,1 odsto, zbog toga što je izloženost rizicima rasla brže od kapitala. Sve kreditne institucije imale su stopu ukupnog kapitala veću od propisanog minimuma od osam odsto.

Na visokom nivou je i likvidnost bankarskog sistema, merena koeficijentom likvidnosne pokrivenosti (LCR). Na kraju prva tri tromesečja 2025. sve kreditne institucije zadovoljavale su propisane minimalne likvidnosne zahteve od 100 odsto, a prosečni LCR iznosio je 217,9 odsto.

Ukupna imovina kreditnih institucija povećala se za 7,4 odsto, na 90,3 milijarde evra.

“U prva tri tromesečja 2025. ukupna imovina kreditnih institucija povećala se u odnosu na kraj 2024. godine za 7,4 odsto i iznosila je 90,3 milijarde evra”, navode iz HNB-a.

S druge strane, došlo je do smanjenja visokolikvidnih sredstava, odnosno sredstava kod centralne banke i ostalih depozita po viđenju, za 15,4 odsto.