Smanjeni prihodi u 70 odsto preduzeća u Srbiji

U Srbiji je u 2020. godini 70 odsto preduzeća imalo niže prihode nego godinu dana ranije. Približno četvrtina zadržala je nivo prihoda, a samo četiri odsto firmi je ostvarilo rast, pokazuje istraživanje Unije poslodavaca Srbije (UPS) rađeno uz podršku Međunarodne organizacije rada.

Anketa, sprovedena među više od 400 preduzeća, potvrdila je da kriza, izazvana virusom Covid-19 i merama za sprečavanje širenja pandemije, nije poštedela nijedan sektor, ali da postoji bitna razlika u položaju određenih privrednih grana. Dobijeni rezultati potvrđuju opšti zaključak da je kriza najviše pogodila mikro i mala preduzeća, a da su velike kompanije potvrdile daleko veću otpornost na udar krize.

„Ono što je očigledno to je da postoje velike razlike, između sektora i između firmi različite veličine. Zbog toga je bitno da mere podrške budu ciljane i pažljivije segmentirane nego što je do sada bio slučaj. Hotelijerstvo i ugostiteljstvo, lične usluge i niskotehnološka proizvodnja traže više pažnje kako bi mogle da na održiv način nastave svoj rad“, kaže za Biznis.rs direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković.

Kako pokazuje istraživanje UPS, u sektoru HORECA trećina anketiranih firmi prijavila je pad prihoda veći od 80 odsto, dok je među nisko tehnološkim preduzećima 83 odsto firmi zabeležilo pad prihoda.

Naš sagovornik podseća da je Unija već prosledila Vladi Srbije predlog od pet mera koje bi pomogle privredi. Oni su zatražili smanjenje PDV za hranu i piće u sektoru hotelijerstva i ugostiteljstva na 10 odsto, dalje odlaganje poreza i doprinosa na zarade ili bar delimični otpis u sektoru malih i srednjih preduzeća.

Takođe, Unija je predložila i obustavu uvođenja novih taksi i dažbina na državnom i lokalnom nivou, nastavak garantne šeme za podršku likvidnosti i investicijama, kao i nadoknadu do punog iznosa zarade u slučaju da zbog smanjenog obima posla prestane potreba za punim radnim angažovanjem zaposlenog.

Podrška nije bila prilagođena pojedinim sektorima

Prema istraživanju UPS, mere Vlade Srbije privreda ocenjuje kao izuzetno snažne (po udelu u BDP) i kao nesumnjivu pomoć. Međutim, anketa pokazuje da podrška nije bila prilagođena potrebama pojedinih sektora.

Većina ugroženih preduzeća nije dobila dovoljno pomoći i očigledna je potreba za ciljanim merama, kako bi se delotvornije koristila raspoloživa sredstva. Za 37 odsto preduzeća mere Vlade Srbije su bile adekvatne, a osam odsto kaže da su spasile njihova preduzeća. Za 10 odsto ispitanih mere Vlade su potpuno neadekvatne ili nedovoljne, a četvrtina kaže da su mogle biti bolje.

Mera podrške koja je najviše iskorišćena je minimalna zarada za zaposlene, a najmanje preduzeća koristilo je kredite Fonda za razvoj ili iz Garantne šeme. Više od pola firmi nedostatak finansijskih sredstava pokrivalo je iz svojih rezervi (55 odsto), moratorijum na kredite koristila je trećina preduzeća, a kredite banaka, Fonda za razvoj ili Garantne šeme po 17 odsto. Probleme sa finansijama nije imalo 17 odsto privrednih subjekata.

Poslodavci neće smanjivati broj zaposlenih

Ohrabrujuće deluje da skoro 70 odsto preduzetnika najavljuje da neće smanjivati broj zaposlenih. Otpuštanja su verovatna kod 15 odsto anketiranih, ali taj nedostatak radnih mesta trebalo bi da nadoknadi onih 16 odsto preduzeća koja veruju da će u narednom periodu imati novo zapošljavanje. Kod velikih firmi čak trećina veruje u takav optimistički scenario.

Kad je reč o budućnosti, skoro 30 odsto preduzeća smatra će im biti potrebna dodatna podrška kako bi postali ili ostali održivi u svom poslovanju. Ovaj procenat je najveći kod mikro preduzeća – 34 odsto, a daleko najmanji kod velikih firmi – samo šest odsto.