Smanjivanje subvencija obara konkurentnost srpske poljoprivrede

Smanjenje subvencija za poljoprivrednike sa 5.200 na 4.000 dinara po hektaru, dodatno utiču na smanjenje konkurentnosti srpskog agrara, izjavio je za Biznis.rs poljoprivredni analitičar i publicista Branislav Gulan.

On je ukazao da su sada subvencije za sprske poljoprivrednike samo 35 evra po hektaru, dok su u Hrvatskoj na primer 480 evra, a u pojedinim evropskim zemljama idu i do 900 evra, i da sa takvim ulaganjem srpski agrar ne može biti konkurentan na međunarodnom tržištu.

Zato je vrednost poljoprivredne proizvodnje u Srbiji po hektaru oko 1.000 dolara, a u razvijenim zemljama sa modernom agrarnom proizvodnjom iznose na primer 24.000 dolara po hektaru u Holandiji, ili pak 17.000 dolara po hektaru u Danskoj, ističe Gulan i dodaje da Holandija izvozi poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 90 milijardi dolara, a da je naš izvoz prošle godine, koja je ocenjena kao dobra godina, bio oko 4,1 milijarde dolara, dok je bruto vrednost ukupne poljoprivredne proizvodnje bila oko 5,8 milijardi dolara. Rast poljoprivredne proizvodnje u prošloj godini bio je 4,6 odsto.

Prema procenama agroekonomista, izvoz srpskog agrara bi uz adekvatna ulaganja mogao da dostigne 8-10 milijardi dolara.

Gulan je dodao da naročito zabrinjava činjenica da je od oko 4.700 seoskih naselja u Srbiji, čak 1.200 u stanju nestajanja, a da u više od 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika. Pored toga u selima Srbije je oko 50.000 napuštenih kuća i još 150.000 kuća u kojima trenutno niko ne živi. Isto tako, čak 500 sela u Srbiji nema asfaltni put.

On takođe ukazuje i na činjenicu da je poljoprivredno stanovništvo u proseku staro 61 godinu, i da je među najstarijima u Evropi.

Gulan je istakao da je samo kada je ustanovljen 1996. godine, srpski agrarni budžet iznosio oko šest odsto ukupnog budžeta, a da u narednim godinama nikada nije bio ni blizu tog iznosa. I danas je agrarni budžet oko četiri odsto ukupnog budžeta.

Gulan podseća da se u Srbiji od ukupno obradivih površina navodnjava samo 1,5 odsto, dok u svetu to iznosi u proseku 17 procenata.

U prilog tezi da srpski agrar već decenijama stagnira navodi podatak da je u poslednje tri i po decenije srpska poljoprivreda rasla po prosečnoj stopi od samo 0,45 odsto.