SNAŽAN OPORAVAK EVROZONE U TREĆEM KVARTALU ECB najavila blaži pad BDP od očekivanog

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard (Christine Lagarde) nagovestila je snažan ekonomski oporavak Evrozone u trećem kvartalu, i najavila da će ECB pomono pratiti uticaj rasta evra na srednjoročne izglede kretanja inflacije.

„Podaci koje smo dobili od našeg poslednjeg sastanka o monetarnoj politici u julu, ukazuju na snažan oporavak aktivnosti uglavnom u skladu sa našim ranijim očekivanjima“, rekla je Lagard na konferenciji za novinare nakon sednice ECB, prenosi Tanjug.

U tom kontekstu, ECB je blago poboljšala procenu rasta za 2020. godinu, i sada očekuje pad bruto domaćeg proizvoda za osam odsto u odnosu na junsku prognozu o padu od 8,7 procenata. Za 2021. projektuje rast BDP za pet odsto, a 2022. za 3,2 procenta, prenosi CNBC.

Lagard je navela da se domaća potražnja u Evrozoni znatno oporavila sa minimalnih nivoa zabeleženih u prethodnim mesecima, ali je upozorila da „povećana neizvesnost po pitanju ekonomskih izgleda i dalje pritiska privatnu potrošnju i poslovne investicije“.

Prema njenim rečima, oporavak i dalje okružuju značajne neizvesnosti, koje se u velikoj meri odnose na budući razvoj pandemije i uspešnost u sprovođenju mera za njeno stavljanje pod kontrolu.

Predsednica ECB takođe je navela da inflaciju u evrozoni „guše” niske cene energije i slabi pritisci na povećanje cena u uslovima ublažene tražnje i značajnog zastoja na tržištu rada. Lagard je naglasila da je ECB takođe razmatrala aktulenu apresijaciju evra i poručila da će „pažljivo pratiti“ kretanje kursa u budućnosti.

Evro je tokom njenog obraćanja na konferenciji za novinare dostigao jednonedeljni maksimum od 1,1902 dolara. „Savet guvernera razgovarao je o rastu vrednosti evra, ali kao što znate mi ne ciljamo kurs“, rekla je Lagard, dodajući da je mandat ECB da osigura stabilnost cena, ali da bi velike promene kursa mogle da utiču na inflaciju.

„Jasno je da bismo u slučaju da rast evra izvrši negativan pritisak na cene, morali pažljivo da pratimo tu situaciju, a o tome je opširno raspravljao Savet guvernera“, rekla je ona, i napomenula da rizik od potpune deflacije nije uključen u postojeće prognoze ECB.

Lagard je poručila da će ECB verovatno u potpunosti iskoristiti podsticajna sredstva iz tzv. Pandemijskog paketa hitnih kupovina (PEPP), težak 1.350 milijardi evra, kako bi obezbedila dovoljnu likvidnost i pomogla regionu da se izvuče iz recesije. Evropska centralna banka (ECB) zadržala je svoje ključne podsticajne politike nepromenjenim nakon sastanka Saveta guvernera u četvrtak, ne menjajući referentne kamatne stope, veličinu stimulativnog programa i izglede.