Softver za zapošljavanje greškom odbacuje milione podobnih kandidata

Softver koji u Sjedinjenim Američkim Državama pomaže mnogim poslodavcima da bolje filtritaju radne biografije kandidata za za zapošljavanje, greškom je odbacio milione sasvim podobnih kandidata, pokazuju rezultati studije koju su sproveli istraživači sa Harvard Business School. Ova pojava doprinosi problemu „skrivenih radnika“ – pojedinaca koji su sposobni i voljni da rade, ali ostaju bez posla zbog strukturnih problema na tržištu rada, prenosi The Verge.

Autori studije identifikuju brojne faktore, koji sprečavaju zaposlenje ljudi, ali ističu da je softver za automatizovano zapošljavanje jedan od najvećih. Ove programe koristi 75 odsto američkih poslodavaca (odnosno čak 99 odsto kompanija iz Fortune 500 liste), a usvojeni su kao odgovor na porast broja digitalnih prijava za posao od devedesetih godina naovamo. Tehnologija je pomogla ljudima da se prijave za posao, ali i kompanijama je olakšala selekciju.

Tačna mehanika načina na koji automatizovani softver greškom odbija kandidate je različita, ali generalno proizilazi iz upotrebe previše pojednostavljenih kriterijuma za podelu „dobrih“ i „loših“ kandidata. Na primer, neki sistemi automatski odbijaju kandidate sa prazninama dužim od šest meseci u njihovoj radnoj biografiji, a da nikada ne pitaju za uzrok ovog odsustva. Možda je to zbog trudnoće, zato što su se brinuli o bolesnom članu porodice, ili jednostavno zbog poteškoća u pronalaženju posla u recesiji…

Konkretniji primeri koje je citirao jedan od autora studije, Džozef Miler (Joseph Miller), uključuju bolnice koje su primale samo kandidate sa iskustvom u „računarskom programiranju“, kada su im bili potrebni samo radnici da unesu podatke o pacijentima u kompjuter. Ili, kompanija koja je odbila kandidate za radno mesto referenta u maloprodaji ako nisu naveli „brušenje podova“ kao jednu od svojih veština, čak i kada se biografije kandidata podudaraju sa svim ostalim željenim kriterijumima.

Čini se da je preterano oslanjanje na softver u svetu zapošljavanja stvorilo začarani krug. Digitalna tehnologija trebalo je da olakša kompanijama pronalaženje odgovarajućih kandidata za posao, ali je umesto toga doprinela prekomernom broju kandidata. Pre desetak godina, prosečna objava konkursa za posao u nekom preduzeću privukla bi 120 kandidata, ali je do kraja decenije ta brojka porasla na 250 kandidata po poziciji, pokazuje studija sa Harvarda.

Upotreba ovog softvera postala je ogroman posao sam po sebi. Kako se u izveštaju napominje: „Tokom proteklih godina automatizacija je zahvatila gotovo svaki korak u procesu zapošljavanja: sisteme praćenja kandidata, upravljanje odnosima sa kandidatima, zakazivanje, proveru njihove prošlosti, pronalaženje kandidata i procene. Globalno tržište tehnologije zapošljavanja poraslo je na 1,75 milijardi dolara do 2017. godine i očekuje se da će se skoro udvostručiti, na 3,1 milijarde dolara, do 2025. godine.

Uprkos tome, čini se da su kompanije svesne ovih problema. Skoro devet od 10 rukovodilaca anketiranih za ovaj izveštaj izjavilo je da znaju da automatizovani softver greškom filtrira sposobne kandidate, a neki su rekli da istražuju alternativne načine za zapošljavanje kandidata. Ali, kako autori studije primećuju, rešavanje ovih problema zahteva preispitivanje mnogih aspekata sistema zapošljavanja“, od toga gde kompanije pre svega traže kandidate do načina na koji primenjuju softver u tom procesu, piše The Verge.