Sosa: Ne treba menjati način obračuna penzija

Srpske vlasti i Međunarodni monetarni fond dele mišljenje da, u odsustvu potrebe za finansiranjem, forma sporazuma koji je Izvršni odbor Fonda odobrio 18. juna, pruža odgovarajući instrument za dokazivanje posvećenosti Srbije unapređenju reformske agende, jačanju makroekonomske stabilnosti i održavanju bliskog dijaloga sa MMF, kaže za portal Biznis.rs šef Kancelarije MMF za Srbiju Sebastian Sosa.

Sosa podseća da se novi instrument za koordinaciju politike (PCI), nadovezuje na prethodni PCI i ima za cilj pružanje podrške oporavku Srbije od pandemije, održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i učvršćivanje srednjoročnog okvira fiskalne politike.

“Takođe, ovaj program ima za cilj podsticanje strukturnih i institucionalnih reformi kako bi se postigao veći i održiviji rast u srednjem roku”, navodi Sosa.

Na pitanje da li je vreme za definisanje novih fiskalnih pravila, kojim bi se ograničili visina javnog duga, deficita i davanja iz budžeta za određene korisnike, šef Kancelarije MMF za Srbiju kaže da je usvajanje novih fiskalnih pravila bilo predviđeno još predhodnim PCI.

“Vlasti u Beogradu su prvobitno planirale da formalizuju ta pravila 2020. godine i sprovedu ih već tokom 2021. godine. Međutim, pandemijska kriza pokvarila je te planove. Kada se okonča proces oporavka od krize u potpunosti, biće važno obnoviti fiskalne rezerve i usidriti ih novim fiskalnim pravilima. Odgovor ekonomske politike na pandemiju stavio je u prvi plan važnost postojanja prostora za manevar fiskalne politike u suočavanju sa nepredviđenim šokovima. Zbog toga bi fiskalne rezerve trebalo postepeno obnavljati u srednjem roku, kroz niske fiskalne deficite koji će spustiti javni dug i pomoći u jačanju poverenja investitora. Prema novom PCI, srpske vlasti su se složile da usvoje novi okvir fiskalnih pravila do sredine 2022. godine, a primene sa budžetom za 2023. godinu”, kaže Sosa.

Iz Vlade se često u poslednje vreme može čuti da postoji mogućnost primene nove, proširene “švajcarske formule” za indeksaciju penzija, koja bi, osim praćenja zarada i rasta cena, penzije usaglašavala automatski i sa privrednim rastom. Na pitanje da li je u ovom momentu za Srbiju to oportuno raditi, Sosa kaže “da penzije treba da se i nadalje indeksiraju u skladu sa švajcarskom formulom, koja pruža predvidiv i održiv rast penzija tokom vremena”.

“Prema našim saznanjima, vlasti ne planiraju da je revidiraju. Održavanje ove šeme indeksacije penzija, uz istovremeno postepeno smanjivanje mase zarada u javnom sektoru, kroz procenat BDP, pomoći će da se osigura prostor za davanje prioriteta produktivnoj kapitalnoj potrošnji”, objašnjava Sosa.

Šef Kancelarije MMF za Srbiju naglašava da postoje i određeni izazovi za sprovođenje potpisanog Sporazuma.

“Iako se ekonomski izgledi za Srbiju čine pozitivni, još uvek postoje neizvesnosti vezane sa budućim tokom pandemije u Srbiji i širom Evrope, uključujući i moguće nove verzije virusa. Takođe, postoji neizvesnost u pogledu snage oporavka ključnih srpskih trgovinskih partnera. U tom kontekstu, ključni izazov biće uspostavljanje prave ravnoteže između nastavka pružanja podrške preduzećima i domaćinstvima – posebno onim najugroženijim – sve dok oporavak ne bude potpuno izvestan”, otkriva Sosa.

On navodi da će još jedan veoma važan izazov biti realizacija ambiciozne agende strukturnih i institucionalnih reformi.

“Iako su ove reforme ključne za jačanje potencijala za rast Srbije, neke, kao što je, recimo, reforma državnih preduzeća, obično je teško sprovesti, jer utiču na stečene interese. Zato je važna brza i snažna primena programa reformi od strane vlasti koja je predsudna za uspešnu realizaciju”, zaključuje Sosa.