Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u januaru 4,8 milijardi evra

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je u januaru ove godine iznosila 4,8 milijardi evra, što je 4,9 odsto manje nego istog meseca prošle godine – objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Izvezeno je robe u vrednosti 2,1 milijarde evra, što je 1,6 odsto manje nego u januaru 2023. godine, dok je vrednost uvezene robe bila 2,6 milijardi evra, odnosno 7,5 odsto manje nego u isto vreme lane.

Deficit je bio 532,7 miliona evra, što je smanjenje od 25,3 odsto u poređenju s januarom prošle godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 80,1 odsto i bila je veća nego u istom mesecu 2023. godine, kada je iznosila 75,2 odsto.

Najveće učešće u izvozu Srbije imala je Vojvodina sa 34,3 odsto, slede Beograd (23,5 odsto), region Šumadije i zapadne Srbije (20,5 odsto), a potom region južne i istočne Srbije (20,2 odsto).

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beograd sa 41,2 odsto, sledi Vojvodina (36,9 odsto), region Šumadije i zapadne Srbije (12,4 odsto) i na kraju region južne i istočne Srbije (7,4 odsto).

U strukturi izvoza po nameni proizvoda najviše je bilo proizvoda za reprodukciju, 63,1 odsto, slede roba za široku potrošnju sa 24 odsto i oprema, sa 12,8 procenata.

U strukturi uvoza, takođe, su najviše bili zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 56,8 odsto, slede roba za široku potrošnju sa 20,2 odsto i oprema sa 11,6 procenata.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini, te su zemlje Evropske unije činile 61,7 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner bile su zemlje CEFTA, s kojima je Srbija imala suficit u razmeni od 183,9 miliona evra što je rezultat uglavnom izvoza električne energije, nafte i naftnih derivata, žitarica i proizvoda od njih, pića i električnih mašina i aparata.

Izvoz Srbije u zemlje CEFTA iznosio je 276,1 miliona evra, a uvoz 92,2 miliona evra, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila 299,5 odsto.

Posmatrano po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa susedima: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja), Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju), a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i toplo valjani proizvodi od gvožđa).

Od ostalih zemalja ističu se suficiti s Bugarskom, Finskom, Hrvatskom, Češkom, Slovačkom, Švedskom, Nemačkom, Grčkom, SAD, Velikom Britanijom, Rumunijom, Francuskom – naveo je RZS.

Najveći deficit Srbija je imala u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova).

Slede deficiti s Ruskom Federacijom, Turskom, Kazahstanom, Holandijom, Azerbejdžanom, Mađarskom, Italijom, Belgijom, Danskom, Poljskom, Španijom.