Spoljnotrgovinski deficit za prva tri meseca ove godine uvećan 52,8 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za prva tri meseca ove godine iznosila je 17,58 milijardi evra, uz rast od 7,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Kako je saopštio Republički zavod za statistiku, izvoz robe je u evrima imao vrednost od 7,34 milijardi, uz međugodišnje uvećanje od 1,8 odsto, dok je uvoz rastao bržom stopom od 12,4 odsto, na nivo od 10,24 milijarde evra.  

Deficit iznosi 2,89 milijarde, što je povećanje od 52,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 71,7 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,2 odsto, saopštio je RZS.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (30,8 odsto); sledi Beogradski region (24,4 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (23,5 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (19,3 odsto), dok je oko 2,0 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44,3 odsto); slede Region Vojvodine (32,3 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (12,5 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,7 odsto), a oko 2,2 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 57,1 odsto ukupne razmene.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, veći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i električna energija, a uvozi se električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Bugarskom, Rumunijom, Češkom, Slovačkom, Švedskom, Velikom Britanijom, Hrvatskom, Moldavijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Mađarskom, Italijom, Kazahstanom, Nemačkom, Ruskom Federacijom, Turskom, Poljskom, Holandijom, Austrijom, Belgijom, Švajcarskom, Francuskom, Indijom, Slovenijom, Grčkom…