Sporazum o organskoj proizvodnji jača tržišta Srbije i Republike Srpske

Predstavnici ministarstava poljoprivrede Srbije i Republike Srpske (RS) potpisali su Sporazum o saradnji u oblasti organske proizvodnje i međusobnom priznavanju sertifikata za organske proizvode i trgovinu.

Šta će ovaj Sporazum značiti za proizvođače, a šta za potrošače, i koliko će vremena biti potrebno za njegovu primenu?

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović rekao je da je Republika Srpska, baš kao i zapadna i istočna Srbija, „Bogom dana za organsku proizvodnju“, i da je jedini uslov izvršavanje sertifikacije, kako bi proizvodi iz RS mogli da se prodaju po većim cenama.

„To su proizvodi koji su zdravi, samo treba da dobiju žig Republike Srpske, da prođu sertifikacionu kuću i da može da se kaže – ovo je organski proizvod, i da se dobije mnogo veća cena“, istakao je Nedimović.

Njegov kolega iz RS Boris Pašalić rekao je da i Srbija i RS imaju potencijal za organsku proizvodnju, izražavajući nadu da ova saradnja može da prevaziđe postojeće okvire.

„I Srbija i Republika Srpska su relativno mali proizvođači kada gledamo globalno, a imamo dobre preduslove za proizvodnju organskih proizvoda. Sasvim sigurno da i ovo međusobno priznanje sertifikata može da podrazumeva i zajedničko pojavljivanje na tržištima nekih trećih zemalja. To nam i jeste cilj, na taj način pomažemo proizvođače i u Srbiji i u Srpskoj“, rekao je Pašalić.

A šta tačno podrazumeva sertifikacija?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže generalna sekretarka Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia organica Ivana Simić, sertifikacija je proces kojim se garantuje da su proizvodi organskog porekla. Ali, da bi on bio zaokružen, potreban je određeni vremenski period. 

„Da bi neko dobio sertifikat organske proizvodnje, mora da prođe kroz period konverzije, odnosno prelazni period koji traje dve ili tri godine, u zavisnosti od toga da li se gaje jednogodišnje ili višegodišnje kulture“, objašnjava Simić.

Ona ističe da institucije tokom čitavog ovog perioda vrše kontrolu proizvodnje kako bi se zadovoljili standardi.

„Regulativa podrazumeva da je organska proizvodnja samo ono što je pod kontrolom nadležnih tela, a to su ovlašćene sertifikacione kuće koje dobijaju ovlašćenje od Ministarstva poljoprivrede, koje su pod kontrolom ministarstva i Akreditacionog tela”, navela je naša sagovornica, dodajući da kontrolu vrši i Poljoprivredna inspekcija.

Kada je reč o regulativi na kojoj počiva čitav mehanizam kontrole i kasnije sertifikacije, Simić ističe da je naša regulativa vrlo striktna i podseća da je Republika Srbija usvojila prvi Zakon o organskoj proizvodnji pre više od 20 godina, a da je važeći zakon usvojen 2011. godine. Takođe, ona je navela da je trenutno u izradi novi zakon koji je usklađen sa regulativom EU koja će stupiti na snagu prvog januara 2022. godine.

Kakvi su benefiti ovog sporazuma?

Predsednik Centra za organsku proizvodnju Selenča Jozef Gašparovski, čija nevladina organizacija već dugo sarađuje sa Centrom za ekonomski i ruralni razvoj iz Laktaša u RS u oblasti razvoja organske proizvodnje, kao i na opštem razvoju ruralne sredine, kaže za Biznis.rs da bi ovaj sporazum trebalo da pospeši saradnju između svih zainteresovanih strana u Srbiji i RS, a pod pokroviteljstvom nadležnih ministarstava.

„Ove institucije trebalo bi da na svaki način podrže zajedničke akcije udruženja na razvoju organske proizvodnje, jer za nju postoje izvanredni uslovi u obe sredine. Mi bismo rado prijavili sve naše zajedničke ideje, projekte ukoliko nam se pruže mogućnosti, odnosno ukoliko nadležna ministarstva odluče da ovakve projekte i materijalno podrže“, rekao je Gašparovski.

On je dodao da bi ministarstva mogla da okupe predstavnike nevladinog sektora koji se bave organskom proizvodnjom na zajedničkom sastanku, kako bi se napravio model saradnje u aktivnostima koje bi dovele do podizanja kapaciteta za organsku proizvodnju na obe teritorije. Tu bi se, prema njegovim rečima, moglo dogovarati i o mogućim podsticajima ovim aktivnostima.

„Mislimo da bi se tu moglo raditi po modelu „prekogranične saradnje“ u tzv. našoj varijanti“, naglasio je Gašparovski.

A kako je navela Ivana Simić, pored toga što nije u poziciji da kaska za propisima EU, Srbija je trenutno naprednija od RS i zbog toga što ima veće površine pod organskom proizvodnjom, kao i veći broj proizvođača. Međutim, ovaj sporazum može pokrenuti i razvoj RS u ovoj oblasti, ali i nadomestiti mali procenat organskih proizvoda na domaćem tržištu, jer je ogroman deo orijentisan ka izvozu.

„Ali, ovaj sporazum svakako znači da u našoj zemlji postoji veliki prostor za robu iz RS na lokalnom tržištu pošto je naša organska proizvodnja većim delom okrenuta ka izvozu. Mi izvozimo više od 90 odsto onoga što proizvedemo”, navela je ona. 

Kako je dodala naša sagovornica, po zakonu je dozvoljeno prodavati i proizvode iz perioda konverzije nakon godinu dana od početka ovog procesa. Oni se, kako je objasnila, ne označavaju kao organski, već su deklarisani kao proizvodi iz perioda konverzije. 

„To su proizvodi koji takođe imaju uvećanu cenu na tržištu, zato što jesu proizvedeni u sistemu organske proizvodnje i pod kontrolom nadležnih institucija“, istakla je Simić.

Jedna od najznačanijih novina koje uvodi ovaj sporazum jeste to što će, smatra Simić, Srbija i RS potpuno usaglasiti propise i uslove među sobom pod kojima će obavljati neometanu međusobnu trgovinu organskim proizvodima.  

„Mi smatramo da je to jako pozitivno i da je trebalo da dođe do povezivanja i na tom nivou, kao i na ostalim. I Srbija i RS raspolažu svim resursima za intenzivniji razvoj organske proizvodnje“, naglašava ona. 

Pored toga, zahvaljujući ovom sporazumu naši proizvođači koji neće moći da zadovolje rigoroznije standarde kada je reč o izvozu u EU, sada će moći da plasiraju svoje proizvode u RS na isti način kao na lokalnom tržištu, i obrnuto. 

Inače, kako nam je rekla Simić, Udruženje Serbia organica već ima saradnju sa RS i tamošnjim Ministarstvom poljoprivrede i proizvođačima koja se zasniva na različitim promocijama i edukacijama, i ono će pružiti svoj doprinos kako bi u praksi sve što bolje funkcionisalo.

Inače, izvoz organskih proizvoda iz Srbije u prošloj godini dostigao je nivo od više od 37 miliona evra (u 2019. godini je bio blizu 30 miliona evra), što je najveći godišnji rast izvoza u poslednje vreme.