SRBI I ČESI NAJVEĆE ŠTEDIŠE SREDNJE I ISTOČNE EVROPE Uprkos pandemiji porast količine oročenih sredstava u 2020. godini
29.12.2020 14:45 Autor: Ljiljana Begović
Austrijska Erste banka sprovela je istraživanje o štednji u zemljama srednje i istočne Evrope, konkretno, u Srbiji, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji.
Rezultati istraživanja pokazuju da se uprkos pandemiji korona virusa i ove godine štedelo u svim navedenim zemljama.
Građani zemalja ovog dela Evrope, čak su 16 odsto svojih prihoda stavljali na štednju, što je skok u odnosu na 2018. i 2019. godinu, kada se štedelo oko 10 odsto prihoda.
Najviše se štedi u Srbiji i Češkoj, a najmanje u Mađarskoj i Hrvatskoj. U odnosu na prošlu godinu štednja u Srbiji i Češkoj veća je za čak devet odsto, dok je u Mađarskoj i Hrvatskoj porasla za dva procenta.
Slovaci su u proseku ove godine uštedeli 113 evra, Česi 109 evra, Hrvati i Mađari samo 63 evra.
Štednja u nekim zemljama viša za 43 procenta
Istraživanje je pokazalo da u ovom delu Evrope građani štede mnogo više u odnosu na pre pet godina. U Češkoj je mesečni iznos štednje u odnosu na pre pet godina porastao za čak 43 procenta, a u Mađarskoj za 34 odsto.
Velika većina građana ovih zemalja u anketi je izjavila da štednju smatraju “vrlo važnom”, s tim da to misli čak 86 odsto Slovaka i 69 odsto Srba.
Više od 40 odsto Čeha i Slovaka je zadovoljno iznosom koji mesečno uštede, dok je u Srbiji i Mađarskoj tek nešto više od 25 procenata ispitanih zadovoljno time koliko mogu da uštede.
Većina ispitanih izjavila je da je njihova lična finansijska situacija ostala manje-više ista, od 39 odsto u Mađarskoj do 50 odsto u Hrvatskoj, ali se zato značajno povećao udeo onih koji kažu da se njihova lična finansijska situacija pogoršala, od 33 procenata ispitanih u Mađarskoj i Hrvatskoj do oko 20 odstou Srbiji, Slovačkoj i Rumuniji. Istovremeno je 38 procenata ispitanih u Češkoj i 29 odsto ispitanih u Slovačkoj izjavilo da im se u 2020. poboljšala finansijska situacija.
Prema istraživanju Erste banke, glavni razlog za štednju je osiguranje sredstava za loše periode u budućnosti, dok je drugi razlog obnova imovine. Ističe se i da su štediše u ovim zemljama izrazito nespremne na rizična ulaganja, kao što su akcije na berzi, pa da većinom koriste bankarske usluge s najnižim kamatama, piše Index pozivajući se na Frankfurter Allgemeine Zeitung.