SRBIJA ĆE OSTVARITI BOLJI REZULTAT OD ONOG KOJI SU PROGNOZIRALI MMF I EK, tvrdi Siniša Mali

Srbija je u najveću krizu sa kojom se svet suočio ušla sa niskim javnim dugom, viškom u kasi i visokim stopama rasta zbog čega je država bila u mogućnosti, da prvi put pomogne građanima i privredi, izjavio je ministar finansija Siniša Mali, dodajući da je upravo to uticalo da imamo najbolji rezultat po pitanju privrednog rasta u Evropi.

On je rekao i da očekuje da će Srbija imati bolji rezultat od onog koji su prognozirali MMF i EK, podsećajući da će prema njihovim procenama Srbija imati najveći rast i za 2021, kao i za 2022. godinu.

„Kada se to u istoriji desilo? Vodimo takvu ekonomsku politiku da nam udeo javnog duga u BDP ne raste. Imaćemo tri odsto deficita naredne godine, ali sve može da se spakuje u budžet, ako znate šta radite, kada nemate skrivene motive, kada novac ne odlazi bilo gde“, naveo je on i dodao da njihov prognozirani kumulativni rast takođe pokazuje da zauzimamo čvrsto prvo mesto u Evropi.

Strani investitori nisu odustali

Ministar je podsetio da je samo za prvih devet meseci ove godine priliv stranih direktnih investicija bio 1,9 milijardi evra, kao i da niko nije povukao planirane investicije.

„Oni jesu pomerili otvaranje fabrika, ali niko nije odustao. Videćete još bolje rezultate za stopu nezaposlenosti, kada je reč o stranim direktnim investicijama, jer mi želimo da nikad više uložimo u infrastrukturu. Pokazalo se da je ekonomska politika za sve zemlje koje se vezuju za infrastrukturne investicije, za izgradnju autoputeva, rehabilitaciju železnice, izgradnju industrijskih parkova, da je to najvažnija politika koja podstiče rast, a podstiče i ohrabruje i domaće i strane investitore“, rekao je ministar finansija.

U infrastrukturu planirano ulaganje od 14 milijardi evra

Mali je naglasio da se ne odustaje od projekta „Srbija 2025“, koji treba da dovede do toga da prosečna plata bude 900, a prosečna penzija oko 430 evra i podsetio da je njime planirano ulaganje od 14 milijardi evra dodatnih investicija u infrastrukturu.

„Videćete kolika su ulaganja planirana i budžetom za 2021. godinu. Krećemo da realizujemo deo projekta, odnosno da ulažemo u kanalizacionu, vodovodnu mrežu, da gradimo fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i to u više od 70 lokalnih samouprava. Već naredne godine krećemo u taj posao. To je kičma i osnova razvoja u narednom periodu, a na osnovu toga dobijate prognoze i MMF i EK i dolazite do visokih stopa rasta“, objasnio je Mali.

Ministar je rekao i da kada se govori o ekonomiji, neophodna je diversifikacija, odnosno da postoji više sektora na koje možete da se oslonite u slučaju bilo kakve krize.

„Jedino to je mudar i odgovoran pristup ekonomskoj politici. Želeli smo da uz investicije, odnosno izgradnju infrastrukture, privlačimo strane direktne investicije. Zato imamo nikad veći broj fabrika koje su u Srbiji otvorene. Zato imamo rast industrije kod nas i u uslovima krize, i zato imamo istorijski nisku nezaposlenost od 7,3 odsto“, objasnio je Mali.

Osvrnuvši se na budžet za sledeću godinu, ministar finansija je rekao da je planirano da bude usvojen na Vladi do kraja nedelje.

Dodao je da će se uz budžet za narednu godinu, na vladi naći i Nacrt zakona o fiskalizaciji, jer se teži postizanju komunikacije sa Poreskom upravom u realnom vremenu.

„To će omogućiti da vidimo da li postoji poreska evazija. Takođe, imaćemo i Zakon o e-fakturama, koji predviđa da od 1. januara postoji sistemska povezanost, što ubrzava povraćaj PDV. Dakle, kada dođe do uparivanja, država će istog dana vraćati PDV, što će promeniti način funkcionisanja i u velikom stepenu uticati na smanjenje sive ekonomije. Takođe, to je sigurnost i za domaću privredu, ali i strance koji dolaze da posluju u našoj zemlji“, naveo je on.

Mali se osvrnuo na program „Moja prva plata“ i rekao da je to pravi način da se obrati pažnja na mlade kojima je neophodno prvo radno iskustvo, kao i da će i sledeće godine biti izdvojeno više novca za te namene.