Srbija će plaćati milijarde evra na takse ako ne pređe na obnovljive izvore

Srbija bi već 2022. godine mogla da se suoči sa tzv. “karbonskim taksama” EU za prekomerno emitovanje ugljen-dioksida u proizvodnji električne energije od uglja, a koje u ovom trenutku iznose 40 evra po toni CO2 i koju plaćaju sve energetske kompanije u EU koje proizvode energiju iz fosilnih goriva, kaže za Biznis.rs koordinator za energetiku Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Zvezdan Kalmar.

Po tom osnovu, Srbija bi godišnje morala da plaća oko milijardu i po evra samo za CO2 takse, zbog toga što proizvodi 70 odsto električne energije iz uglja. Tim taksama bio bi opterećen izvoz električne energije u EU, kao i izvoz roba u čijoj proizvodnji učestvuje energija proizvedena iz uglja. Koliki bi to bio udarac, govori činjenica da Srbija skoro dve trećine svoje robne razmene ostvaruje upravo sa zemljama EU, upozorava Kalmar. On dodaje da tako velike takse EPS ne bi mogao da plaća, a pomoć države ne bi bila prihvatljiva od strane EU.

Kalmar ističe da je Srbija prihvatila na sebe obavezu smanjivanja emisije CO2, ali i drugih štetnih gasova koji proizvode efekat „staklene bašte” samim tim što je potpisla Sporazum o pridruživanju EU, ali i kada je pristupila evropskoj Energetskoj zajednici 2005. godine. A upravo ta Energetska zajednica nedavno je pokrenula postupak protiv Srbije, BiH, Severne Makedonije, Kosova* i Ukrajine zbog emitovanja prevelike količine sumpor dioksida, iznad dogovorenih limita. A nedavno su objavljeni i podaci da srpske termoelektrane emituju više štetnih gasova od većine termoelektrana u EU zajedno.

Ne treba zaboraviti ni ciljeve koje je postavila EU da do 2050. godine eliminiše emisiju CO2, a poslednjih dana čuju se informacije da će polovina termoelektrana u EU biti zatvorene do 2030. godine.

Problem Srbije je i u činjenici da čak 70 odsto svoje električne energije proizvodi iz uglja, i zbog toga, prema rečima Kalmara, mora hitno da pristupi izgradnji energetskih kapaciteta koji energiju mogu da proizvode iz obnovljivih izvora, pre svega reverzibilnih hidrocentrala, vetro-elektrana i solarnih elektrana. Isto tako, mora se intenzivno raditi i na podizanju energetske efikasnosti, posebno kada su domaćinstva u pitanju.

On smatra da najavljeni projekti instaliranja uređaja za odsumporavanje u termoelektranama predstavlja veliki i nepotreban trošak, jer se na taj način samo produžava vek trajanja termoelektrana. Takođe, kako kaže, ta postrojenja će trošiti dodatnu količinu energije, koje će dodatno povećati emisiju CO2. Kalmar takođe ističe da je i projekat izgradnje nove termoelektrane Kostolac B3 neisplativ, uz najavljenu ,,karbonsku taksu”, i da toga ekonomske vlasti moraju da budu svesne.

On naglašava da Srbija već plaća „taksu” za preveliko emitovanje štetnih gasova koji izazivaju efekat “staklene bašte” i klimatske promene, kroz velike štete koje skoro svake godine trpimo od poplava, suša, itd.