SRBIJA ĆE U OVOJ GODINI ZABELEŽITI PAD OD 1,5 ODSTO BDP, a pretkrizni nivo će premašiti već u narednoj godini, procenjuju autori Kvartalnog monitora

Rezultati privrede Srbije u 2020. godini su relativno dobri, imajući u vidu da su ostvareni u uslovima pandemije i globalne ekonomske krize. Procenjuje se da će pad BDP Srbije u ovoj godini iznositi oko 1,5 odsto, što će biti jedna od najnižih stopa pada u Evropi, i manje od onog koji se očekuje u regionu Centralne i Istočne Evrope (oko 5 odsto) odnosno u čitavoj Evropskoj uniji (oko 7,5 odsto), navodi se u najnovijem “Kvartalnom monitoru” Ekonomskog fakulteta i fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).

Uz to, tokom krize, makroekonomska stabilnost Srbije nijednog trenutka nije bila ugrožena.

Kako se ističe, na solidne rezultate u pogledu kretanja BDP uticalo je to što je Srbija ušla u pandemiju sa relativno visokom stopom rasta, za razliku od većine evropskih zemalja čije privrede su tokom prethodne godine značajno usporile, dok su neke bile u blagoj recesiji. Bolji rezultati jednim delom su posledica toga što u strukturi privrede Srbije visoko učešće ima proizvodnja egzistencijalnih proizvoda, poput hrane, pića, kućne hemije i dr, dok je nisko učešće delatnosti koje su naročito snažno pogođene krizom, poput turizma, proizvodnje investicione opreme i trajnih potrošnih dobara.

Kada su u pitanju mere Vlade Srbije, snažan i neselektivan fiskalni stimulans, koji je rezultirao fiskalnim deficitom od devet odsto BDP, uz ekspanzivnu monetarnu politiku, ublažio je pad BDP u ovoj godini. Fiskalni stimulansi, koji su uključivali isplatu minimalne zarade za veći deo privatnog sektora u periodu od pet meseci, ublažili su i odložili pogoršanje stanja na tržištu rada.

U Kvartalnom monitoru se ističe da je stopa nezaposlenosti u Srbiji u trećem kvartalu dostigla nivo od oko devet odsto, što će, prema procenama, verovatno biti i prosek za ovu godinu. Autori Kvartalnog monitora ističu da je makroekonomska stabilnost tokom ove godine očuvana, ali će u narednim godinama biti izazov da se ona održi, a da se pri tome stimuliše oporavak privrede.

Kako se ocenjuje, deficit tekućeg platnog bilansa će u ovoj godini iznositi oko pet odsto BDP što je značajno manje nego prošle godine, ali je to i dalje visok deficit. Takođe se ističe da je obim stranih direktnih investicija u prva tri kvartala opao za trećinu, a na nivou godine se očekuje manji pad od oko 20 odsto zbog priliva sredstava od prodaje Komercijalne banke.

Kako navodi urednik biltena dr Milojko Arsić, kratkoročno posmatrano, odgovor ekonomske politike na krizu je bio adekvatan, što se ispoljava kroz mali pad BDP i izostanak znatnijeg rasta nezaposlenosti. Međutim, odgovor je bio neselektivan zbog čega je dosta sredstava potrošeno u kratkom periodu, tako da država nema mnogo prostora da nastavi sa podrškom privredi u narednoj godini, iako će ta podrška biti i dalje neophodna.

Prognoze za narednu godinu uslovne

Kako se ističe, u uslovima neizvesnosti u pogledu okončanja epidemije i oporavka svetske privrede predviđanja rezultata privrede Srbije u narednoj godini za sada mogu da budu samo orijentaciona i uslovna, i skoro je sigurno da će biti revidirana tokom naredne godine.

Projekcija rasta BDP za narednu godinu, zasniva se na pretpostavci da će se tokom prve polovine godine u Srbiji i Evropi primenjivati epidemiološke mere, ali i fiskalni i monetarni stimulansi. Pretpostavlja se da će tokom druge polovine naredne godine početi oporavak evropskih privreda, ali da će on, prema najnovijim projekcijama Evropske centralne banke (ECB), biti sporiji nego što se pre nekoliko meseci očekivalo.

Autori “Kvartalnog monitora” očekuju da bi privreda Srbije u narednoj godini mogla da ostvari rast od tri do četiri odsto, što navodi na zaključak da će se u potpunosti nadoknaditi pad u ovoj godini kao i da će za oko dva odsto premašiti pretkrizni nivo privredne aktivnosti.

Takođe se procenjuje da će se naredne godine registrovana zaposlenost smanjiti za nekoliko desetina hiljada radnika.

U narednoj godini autori Kvartalnog monitora očekuju rast spoljnotrgovinjske razmene Srbije, ali i rast spoljnotrgovinskog deficita. Rast izvoza će biti podstaknut oporavkom evropskih zemalja, ali i rastom domaće ponude, dok će rast uvoza biti podstaknut oporavkom domaće privrede, ali i još bržim rastom domaće tražnje.

Kako je istaknuto, procenjuje se da će fiskalni deficit u narednoj godini biti veći od planiranih tri odsto BDP, i da će se kretati u intervalu od četiri do pet odsto BDP. Ključni razlog za veći fiskalni deficit su precenjeni prihodi države, a moguće je i da će rashodi biti nešto veći od plana usled potrebe da se odobri dodatna pomoć privredi.

Zbog fiskalnog deficita koji će biti veći od plana i niže stope rasta BDP očekuje se rast javnog duga u odnosu na BDP, čak i ako nominalni kurs dinara ostane približno konstantan. U tom slučaju, rast odnosa javnog duga prema BDP biće relativno skroman, tako da će fiskalna pozicija Srbije i dalje ostati stabilna, zaključuje se u najnovijem izdanju Kvartalnog monitora.